петак, 30. октобар 2009.

ЖЕЉКО ЂУКИЋ - ПЈЕСНИК

ЕПИТАФ


А се лежи војник Гончин
А се лежи јунак Вукан
Међ' својим'
А се лежи Радован
Пушка га уби
Бројим

Откуд Гончин, кога гони
Са својине, с' племените
Ко за Рашом сузе лије
Вукан чиј' је

А се лежи у тишини
На баштини Кнез Божичко
До Кнез-Ђурђа Кнеже Растудије
На племенитој на својој
Три су кнеза један дан
Један бој исти сан
Пребројавам

Чамове сандуке
Постројавам
Ђенерале оплакујем
Снујем
Нико на мртву војску неће
За првопозивце да никад звоно не звони
А се Гончин спава а се мртав гони

Жељко Ђукић Дервента



Магистар професор Жељко (Миливој) ЂУКИЋ је из Велике Сочанице. Бави се поезијом коју је почео да пише као дијете у основној школи. Објавио је двије самосталне збирке пјесама, а заступљен је у многим заједничким збиркама и књижевним часописима. Активни је члан Срспког Књижевног клуба ''Вихор'' Дервента.

Fotografija i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA

6 коментара:

  1. ова ме „што би рекли потпуно докрајчи“ - СЈАЈНО!

    (а сад једно питање: Ђукића има много...чији је он син, ако бих могао знати? Да није можда...ах сачекаћу твој одговор)

    ОдговориИзбриши
  2. Sjajno, Savko! Zanimljiv mi je vrlo oblik "a se...(leži)". Ne znam da li ima koren u nekom dijalektu ili je plod pesničke mašte, ali pesmi daje onaj ritam naricaljke, neophodan za ovakvu pesmu.Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  3. Драга Тодора, ево ја ћу да ти одговорим на ово питање: Богумилски стећци у Босни почињу веома често са „А се лежи...“, нпр. један од епитафа гласи:

    А се лежи Толоје. Не преврни ми ови кам, не прекидај ми ови сан. Можда ми се сада здеси оно што жељех да ми се здеси у животу. 1066. кад вепри бјеше господар в шуми, а ја...

    или:

    А се лежи Аста, Богчина Злоушића кшћи, а не лежи ми се. Како бих радо сад пред ветче с тебом кројз ливаде пројшетала и онај полјубац што си иско, а не добио, ти дала. Па да и небо пукне. не би ми било жал, ...ни стид. Намјерниче не тичи ми кам, нек они који нетчине утчине тшто ја не утчиних, јер ја тек сад знам како душу перже неиспуњена давања. 1422. љета кад се радоваше сретни, а ја змрех.

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala, dragi Miro! Učilo se to davno, još na prvoj godini, ali se, vidiš, zaboravilo. Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  5. Драги Мирославе, у далеком свијету, вријеме је да ти се извиним што сам те некад као аутор "докрајчио" стиховима "а се лежи..." Радује ме да тако добро познајеш коријене тих стихова!Жељко Ђукић, ВЕЛС.

    ОдговориИзбриши
  6. Драга Тодора,срећан сам што су моји стихови "а се лежи..." тако додирнули Твоју личност и одјекнули нам над Шумадијом!Жељко Ђукић, срдачно. Дервента.РС.ВЕЛС.

    ОдговориИзбриши