АМБАРИ ИЛИ ЋУПОВИ

Амбари у Доњем Детлаку

Скица амбара у Доњем Детлаку
Амбари у Горњој Лупљаници
Амабри или Ћупови

(Доњи Детлак код Дервенте)

Излед ћупова или амбара подсјећа заиста на праве ћупове, само што су ископани у камену. Амабари су названи по томе што се тврди да се у њима чувала храна. Ипак, много чега је још неоткривено у Доњи Детлаку, гдје се на сваком кораку могу наћи археолошки локалитети. Постојање амбара или ћупова, може се назвати неким ''чудом'', које није детаљно истражено. Наиме, испод детловачке цркве у шуми низбрдо према укринској равници, налази се 28 пронађених, у камену уклесаних, ћупова или амбара. Прилично су добро очувани, без поклопаца су, који су однесени или полупани, а мјештани памте да су постојали. Временом, због дјеловања климе, убрзано је њихово пропадање. Унутрашњост је увијек суха и не скупаља влагу. Постоје нека нагађања да су ти ћупови још из римског доба, а неки тврде да су још старији. Други пак тврде, да су ћупови из доба сеобе народа, око 5 и 6 вијека Нове ере, а многи се слажу, да су их користили монаси из манастира Доњи Детлак, о чему је писао Станиша Тутњевић у књизи ''На трагу манастира Детлак.'' Темељи овог манастира нису још пронађени, али се зна да је прављен у доба краља Драгутина, негдје око 1303. године.

Дубина ћупова , оних већих, је тачно 192 цм, а ширина од 100 do120  цм на средини ћупа. На врху се сужавају на 6о-7о цм. Поставља се питање, да ли има још ћупова који су затрпани ? Оваквих посуда, уклесаних у камену на подручју општине Дервента, има у Горњој Лупљаници, код кућа Брестовац. Ту извире рјечица Лупљаница, која се у Детлаку улијева у Укрину, па се може закључити да се ради о истој људској заједници, која је дуго времена била насељена на овом ширем подручју уз рјечицу. Кад су направљени, и у камену тако прецизно урађени ћупови, то је загонетка, на коју још нико није дао одговор. Сви који су долазили, истраживали, започели су, погледали, зачудили се, отишли, а да нису до краја ништа урадили.

Tekst i fotografijе: © by Savko PEĆIĆ PESA