karikatura: Miroslav Radanović
Славко Покрајац Дервента у слици и ријечи.
Оштра је бритва
Ал се оштрити мора
Док сам жив
Нико ми неће
Језик отупити
Ž E LJ A
Slatkom bolu, a i odmah potom,
Eh, da umrem za istinu golu,
Mlad bih umro i u letu stotom.
Eh, da stoti jelek prvi puta
Stoti jelek na nedrima kidam,
Eh, da rovim dnom curskoga skuta,
Tvrdom verom rane da im vidam.
Eh, da mi je u smrti da živim
Slatkoj smrti između bedara,
Eh, da mogu opet da se divim
Živoj vatri u vremena stara.
Slavko Pokrajac
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Lindo poema. La muerte cuando es deseada aveces no llega y en otras llega sin desear. Besos, cuidate mucho.
ОдговориИзбришиPoeteza, Hvala na komentru !
ОдговориИзбришиBritko i nežno...
ОдговориИзбришиTo su prvi utisci koje pesme, sledom mojih komentara, izazivaju u meni.
Sviđa mi se karikatura! Pozdrav, prijatelju.
Da slazem se sa emo-serpicom,karikatura boemska!
ОдговориИзбришиPaso a saludar y dejar un beso, cuidate.
ОдговориИзбришиPoetiza, Hvala na lijepom komentaru. Pozdrav iz Republike Srpske.
ОдговориИзбриши…у овом прилогу све „штима“: карикатура је мајсторска, оштар језик је најјаче оружје слободног умјетника, боемска „смрт“ је сан који прави боеми сањају чак и у смртној постељи...а и фотограф је објективом вјешто „ухватио“ испитивачког умјетника...
ОдговориИзбришиHvala Miro !
ОдговориИзбришисуђено је да умреш у болу
ОдговориИзбришионом слатком који срећу пише
а истину срешћеш своју голу
кад на небу душа ти задише
и ране ћеш мој премили брате
видат своје због цурских јелека
кад осјетиш и кад други схвате
да је срећа нам' тако далека
а већ сада ти за смрт и живиш
вихори су знани и олује
као и ја и ти им се дивиш
све док бедро неко друго снује
зато јутро нек нам ново буде
у буђењу нек се вјера рађа
да на небу мисли не излуде
кад поведе и нас Бож'ја лађа
. . .
suđeno je da umreš u bolu
onom slatkom koji sreću piše
a istinu srešćeš svoju golu
kad na nebu duša ti zadiše
i rane ćeš moj premili brate
vidat svoje zbog curskih jeleka
kad osjetiš i kad drugi shvate
da je sreća nam' tako daleka
a već sada ti za smrt i živiš
vihori su znani i oluje
kao i ja i ti im se diviš
sve dok bedro neko drugo snuje
zato jutro nek nam novo bude
u buđenju nek se vjera rađa
da na nebu misli ne izlude
kad povede i nas Bož'ja lađa
годирод - godirod