среда, 13. мај 2009.

ПЈЕСНИК БОЕМ

karikatura: Miroslav Radanović

Славко Покрајац Дервента у слици и ријечи.

ДОК САМ ЖИВ

Оштра је бритва

Ал се оштрити мора

Док сам жив

Нико ми неће

Језик отупити


Ž E LJ A

Eh, da mi je, da umrem u bolu
Slatkom bolu, a i odmah potom,
Eh, da umrem za istinu golu,
Mlad bih umro i u letu stotom.

Eh, da stoti jelek prvi puta
Stoti jelek na nedrima kidam,
Eh, da rovim dnom curskoga skuta,
Tvrdom verom rane da im vidam.

Eh, da mi je u smrti da živim
Slatkoj smrti između bedara,
Eh, da mogu opet da se divim
Živoj vatri u vremena stara.

Slavko Pokrajac

Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA

9 коментара:

  1. Lindo poema. La muerte cuando es deseada aveces no llega y en otras llega sin desear. Besos, cuidate mucho.

    ОдговориИзбриши
  2. Britko i nežno...
    To su prvi utisci koje pesme, sledom mojih komentara, izazivaju u meni.

    Sviđa mi se karikatura! Pozdrav, prijatelju.

    ОдговориИзбриши
  3. Da slazem se sa emo-serpicom,karikatura boemska!

    ОдговориИзбриши
  4. Poetiza, Hvala na lijepom komentaru. Pozdrav iz Republike Srpske.

    ОдговориИзбриши
  5. …у овом прилогу све „штима“: карикатура је мајсторска, оштар језик је најјаче оружје слободног умјетника, боемска „смрт“ је сан који прави боеми сањају чак и у смртној постељи...а и фотограф је објективом вјешто „ухватио“ испитивачког умјетника...

    ОдговориИзбриши
  6. годирод - godirod2. јун 2009. 22:17

    суђено је да умреш у болу
    оном слатком који срећу пише
    а истину срешћеш своју голу
    кад на небу душа ти задише

    и ране ћеш мој премили брате
    видат своје због цурских јелека
    кад осјетиш и кад други схвате
    да је срећа нам' тако далека

    а већ сада ти за смрт и живиш
    вихори су знани и олује
    као и ја и ти им се дивиш
    све док бедро неко друго снује

    зато јутро нек нам ново буде
    у буђењу нек се вјера рађа
    да на небу мисли не излуде
    кад поведе и нас Бож'ја лађа

    . . .
    suđeno je da umreš u bolu
    onom slatkom koji sreću piše
    a istinu srešćeš svoju golu
    kad na nebu duša ti zadiše

    i rane ćeš moj premili brate
    vidat svoje zbog curskih jeleka
    kad osjetiš i kad drugi shvate
    da je sreća nam' tako daleka

    a već sada ti za smrt i živiš
    vihori su znani i oluje
    kao i ja i ti im se diviš
    sve dok bedro neko drugo snuje

    zato jutro nek nam novo bude
    u buđenju nek se vjera rađa
    da na nebu misli ne izlude
    kad povede i nas Bož'ja lađa

    годирод - godirod

    ОдговориИзбриши