СОФОРА

СОФОРА У ДЕРВЕНТИ 

Налази се на улазу за О.Ш. ''19.април'', непосредно код Воје брице,  и код средњошколског центра. Највјероватније да су софору у Дервенту донијели професори бивше Пољопривредне школе која је била смјештена у садашњој згради гимназије.

О СОФОРИ СА ВИКИПЕДИЈЕ

Савко Пећић Песа
 

С Википедије, слободне енциклопедије

Пређи на навигацијуПређи на претрагу

Styphnolobium japonicum
Научна класификација
Царство:	Plantae
(нерангирано):	Angiosperms
(нерангирано):	Eudicots
(нерангирано):	Rosids
Ред:	Fabales
Породица:	Fabaceae
Потпородица:	Faboideae
Племе:	Sophoreae
Род:	Styphnolobium
Врста:	S. japonicum
Биномно име
Styphnolobium japonicum (L.) Schott[1][2]
Синоними
Сопхора јапоница L.[2] Sophora korolkowii [2] Sophora sinensis [2]

Styphnolobium japonicum, је врста која се назива јапански багрем, слична је багрему, мада нема трња. Раније је смтрано да спада у род Сопхора, па је синоним за ову врсту назив Сопхора јапоница. Врсте из рода Стyпхнолобиум разликују се од врста из рода Сопхора јер немају способност да формирају симбиозу на својим кореновима са бактеријама из рода Рхизобиум (бактерије које врше фиксацију азота).

Садржај

• 1Опис биљке
• 2Дистрибуција
• 3Лековита својста
• 4Хемијски састав
• 5Галерија
• 6Референце
• 7Литература
• 8Спољашње везе

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Листопадно дрво источне Азије, висине и до 30 м. Стабло има округлу крошњу. Листови су јој перасти и непарни са тринаест до седамнаест листића. Листићи су дугуљасто јајолики. Кора глатка, сиво зелена, у старости испуца. Цвета од средине јула до краја августа. Цветови са широким и усправним, дугим терминалним метлицама. Веома је медоносна биљка. Плод је махуна, бројаничаста, у којој се налазе црнкаста семена. Корен се развија хоризонтално, и до 12 м од стабла. На природном станишту се најчешће јавља појединачно, ретко у састојинама.

Дистрибуција[уреди | уреди извор]

Стyпхнолобиум јапоницум је пореклом из Кине, али је у Јапан интодукована (унета у природу активношћу човека). То је популарно, украсно дрво у Европи, Северној Америци и Јужној Африци, а узгаја се због свог лепог цвета. Користи се у традиционалној кинеској медицини.

Лековита својста[уреди | уреди извор]

Сматра се да има абортибилне (па зато воће не би требало да се узима током трудноће), антибактеријаске, антиинфламаторне, еметичке, емолијентне, пургативне и тоничне особине.^[3] Неке компоненте осушеног плода су показале антиканцерогене и антиоксидативне особине, а могу имати улогу у лечењу хипертензије и хемороида.^[4] Токсични ефекти који се јављају, укључују мучнину, вртоглавицу, повраћање, бол у стомаку и тако даље.^[5]