50 година стрпљивог рада. 

Савко Пећић Песа

СОФОРА

СОФОРА У ДЕРВЕНТИ 

Налази се на улазу за О.Ш. ''19.април'', непосредно код Воје брице,  и код средњошколског центра. Највјероватније да су софору у Дервенту донијели професори бивше Пољопривредне школе која је била смјештена у садашњој згради гимназије.

О СОФОРИ СА ВИКИПЕДИЈЕ

Савко Пећић Песа
 

С Википедије, слободне енциклопедије

Пређи на навигацијуПређи на претрагу

Styphnolobium japonicum
Научна класификација
Царство:	Plantae
(нерангирано):	Angiosperms
(нерангирано):	Eudicots
(нерангирано):	Rosids
Ред:	Fabales
Породица:	Fabaceae
Потпородица:	Faboideae
Племе:	Sophoreae
Род:	Styphnolobium
Врста:	S. japonicum
Биномно име
Styphnolobium japonicum (L.) Schott[1][2]
Синоними
Сопхора јапоница L.[2] Sophora korolkowii [2] Sophora sinensis [2]

Styphnolobium japonicum, је врста која се назива јапански багрем, слична је багрему, мада нема трња. Раније је смтрано да спада у род Сопхора, па је синоним за ову врсту назив Сопхора јапоница. Врсте из рода Стyпхнолобиум разликују се од врста из рода Сопхора јер немају способност да формирају симбиозу на својим кореновима са бактеријама из рода Рхизобиум (бактерије које врше фиксацију азота).

Садржај

• 1Опис биљке
• 2Дистрибуција
• 3Лековита својста
• 4Хемијски састав
• 5Галерија
• 6Референце
• 7Литература
• 8Спољашње везе

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Листопадно дрво источне Азије, висине и до 30 м. Стабло има округлу крошњу. Листови су јој перасти и непарни са тринаест до седамнаест листића. Листићи су дугуљасто јајолики. Кора глатка, сиво зелена, у старости испуца. Цвета од средине јула до краја августа. Цветови са широким и усправним, дугим терминалним метлицама. Веома је медоносна биљка. Плод је махуна, бројаничаста, у којој се налазе црнкаста семена. Корен се развија хоризонтално, и до 12 м од стабла. На природном станишту се најчешће јавља појединачно, ретко у састојинама.

Дистрибуција[уреди | уреди извор]

Стyпхнолобиум јапоницум је пореклом из Кине, али је у Јапан интодукована (унета у природу активношћу човека). То је популарно, украсно дрво у Европи, Северној Америци и Јужној Африци, а узгаја се због свог лепог цвета. Користи се у традиционалној кинеској медицини.

Лековита својста[уреди | уреди извор]

Сматра се да има абортибилне (па зато воће не би требало да се узима током трудноће), антибактеријаске, антиинфламаторне, еметичке, емолијентне, пургативне и тоничне особине.^[3] Неке компоненте осушеног плода су показале антиканцерогене и антиоксидативне особине, а могу имати улогу у лечењу хипертензије и хемороида.^[4] Токсични ефекти који се јављају, укључују мучнину, вртоглавицу, повраћање, бол у стомаку и тако даље.^[5]

СРПСКА ШКОЛА У ДЕРВЕНТИ

Vrh obrasca

Dno obrasca

САДРЖАЈ ЈЕДНОГ ОД НАЈСТАРИЈИХ ДОКУМЕНАТА ИЗ ОБЛАСТИ ШКОЛСТВА НАЂЕН У АРХИВИ СРПСКЕ                     ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ У ДЕРВЕНТИ

(Ради се о уговору Српске црквене општине у Дервенти са учитељем Српске школе, Петром Шаркићем. Уговор је састављен 1. новембра 1865. године. Уговор садржи 20 тачака)

1. Учитељ Шаркић почиње и ову другу годину од 1. новембра 1866. и има по овом Уговору дјецу учити и своју дужност према Уговору извршавати у цркви и у школи и у сваком другом послу који учитељу принадлежи.

2. Кад год се у цркви служи учитељ мора с дјецом бити у цркви и опијело опајати и на гробље отићи пред меитем ићи, кад год се деније ноћно чини бити у цркви и чинити деније.

3. Квартир и башту требамо учитељу да дамо.

4. Од 1. новембра до 1. априла има дјецу да учи по три сата прије и три сата послије подне мора с дјецом учитељ да буде у школи и да их учи.

5. Без доказаног узрока ичитељ не може отићи из школе и дјецу оставити саму.

6. Од 1. априла до 1. новембра учитељ има дјецу учити 4 сата до подне и 4 сата од подне.

7. Учитељ не смије школску дјецу ни за какву своју потребу користити и дјеца не могу никакав посао радити учитељу.

8. Учитељ не може тражити ни од цркве ни ни од школе ни кад буде на денију код мртваца ни код опијела не може ни свијеће од дјеце купити, ни пешкире од мртваца узимати, не може их ни мијењати са клисаром.

9. Не може на сеоске попове грубо викати пред народом, него мора да их учтиво поучи као што пофтали исти таки поступак мора имати и према клисарама.

10. Исто тако и школској дјеци има учтиво показивати, ако нешто не буду знали.

11. Учитељ има сваки мјесец епитарима да преда описно да преда како је које дијете учило, да се и то зна.

12. Да свако дијете ако је могућно, има донијети у школу да се у ложи сваки дан по једно товарско дрво.

13. Да сваки четвртак и субота од подне учитељ има фрај да дјеца другог фраја неће имати осим кад се потрефе велики празници и друге дан слободног времена не признајемо.

14 .Да учитељ не може и не смије мијешати се у општинске, поповске и учуматске послове.

15. Да сваки спор било с дјецомили њиховим родитељима има да пријаве епитарима, јер учитељ спорове не смије на своју руку рјешавати.

16. Има да дјецу испита два пута у години и да дјецу оцијени и то 1. априла и 1. октобра.

17. Учитељима да настоји да сва дјеца у школи редом читају, а апостоле и да настоји да свако дијете подједнако научи јер то и сваки родитељ жели, а драго је и дјеци и то је њихова дика да зна као и остали његови другови.

18. Сваке године имамо да платимо учитељу 2.400 гроша плате.

19. Да учитељ мора сваки мјесец по 200 гроша од епитропа на име плате да прими, а ако се учитељ задужи може на рачун плате епитроп му може још 80 гроша дати на плати као кредите.

20. Ако би који пута учитељ погријешио има без обзира на то општина уговорену мјесечну плату платити, да учитељ може себи неко друго мјесто тражити, да не може рећи везали смо га за годину и да га законски морамо и годину дана држати.

У Дервенти 1. новембра 1865. године.

Припремио : Савко Пећић Песа

РАТКОВЦИ

Обновљена црква , сад манастир у Доњем Детлаку

Након поп Јовичине буне 1835. године, која је у крви угушена,а становништво из Детлака протјерано или убијено дошло је до поновног насељавања овог подручја. Наиме, поп Јовица је био први парох Дервентски а становао је у Детлаку, гдје био и манастир Драгиње, којег су коначно Турци запалили и уништили исте године. Подручје садашњег Доњег Детлака је остало пустуи без становника.

Након неколико година почело је поновно насељавање. Међу првима који су дошли у Детлак из Раткова 1860. године су Ратковци који славе Арханђеловдан. У селу је био учитељ Теодор Ратковац. 

(Прлози етнолошком познавању североисточне Босне, Миленко С. Филиповић.)

''„Плоча са натписом“ није била нека обична. Она је у Појезну донешена у вријеме „када српски живот није вриједио црвљива боба“. Када су се са свих страна чули само јауци и извијали густи облаци дима. Донешена је (којег ли случаја, као да су мјештани Појезне изабрани и одређени само да чувају) са рушевина „велике српске светиње“, симбола опстанка нашег човјека на овом простору, манастира „Драгиње“ из Доњег Детлака. Овај манастир, задужбина краља Драгутина, чије име је петипо вијекова поносно носио (1285-1835), сравњен је до темеља. Манастир је у свом бијесу (али и уз здужну потпору Аустроугарске) порушио дервентски капетан Махмут-бег Беговић.'' 

Мирослав Б.Душанић, Амвон из Појезне

Стари надгробни споменик у Доњем Детлаку

Текст и фотоси: Савко Пећић Песа

СТРАХ ОД НЕВИДА

Гледам кроз прозор невид

Крушка напупала процвала

Понека пчела слети и застане

И продужи даље са цвијета на цвијет

А нектара је све мање јер даље је невид

Остао сам веома сиромашан видом

остаћу у кући да не сусретнем невид

Не знам ни који је сада дан

Волио би да се састане дан и ноћ

Страх ме кад ће све ово проћи

Хоћу да отворим прозор

Несвјесно хватам се за кваку

Али ме ухвати језа и трзај нагло

Шта ако пропаднем у таму

И наиђем изненада на ону  

Са кваком корона мину

Све је тако меко и лако

Сав сам смежурао у мокру крпу

Обузели ме по тијелу жмарци

Не смијем се приближити никоме

Као да су ми на ногама тешки ланци

Сви бјеже од мене а ја од њих

Као да је настала страшна мора

На руци ми остала она квака

Зато ме немоћ тијелом захвата

И завлачи у дубину страха

Од невида и тамног мрака

Савко Пећић Песа