четвртак, 18. август 2016.

У осами крушка калемљена

У осами крушка калемљена

Заплакала крушка калемљена
Свевишњему вапај упутила
кука кано сиња кукавица
у корову трави до рамена

Ништа није као што је прије
одавно Ти нисам радосница
драги Боже кад ме већ осами
сасуши ме не мучи ме више
стара кућа хлада жељна није
њени дани давно одбројани
од како је људи напустише
само болно дрхти и уздише
од корова не може да дише

Заплакала крушка калемљена
плаче горко јест јој за невољу
предуго је била осамљена
у корову трави до рамена

Двориште ми тама населила
нема руке што ме калемила
нити моме пјесмом да ме мами
старе мајке да пилиће храни
нема дједа да у фрулу дува
зелен плоде од дјеце да чува
драги Боже кад ме већ осами
сасуши ме ил сјекиром суди
што ће мене кад нема ни људи

Мирослав Б. Душанић

Фотографија Доњи Детлак : by Савко Пећић Песа

петак, 12. август 2016.

УКРИНСКА ЉУБАВ

 
Не нудим ти љубав,Укринскога цвета,
јер водени цвети,једнодневно живе;
већ ти дајем срце,к'о сво благо света,
 
сећања у њему,никада не сиве.


Не нудим ти решетке,пред очима таму,
ни понизног погледа,што заклања Сунце;
љубав што ти поклањам,не мерим у граму,
једина заслужујеш,да заузмеш срце!...



Пољупцима стрељај ме...и вечно осуди,
и заиграј ону игру,где свако добија;
покупи све награде,које срце нуди,
па довека буди моја,мала слатка робија.



Светлином из душе своје,поспи жеље мојих снова,
за тамницу твога срца,нека знаде и Укрина;
јер без тебе тамне ноћи,беху теже од окова,
у твом срцу тамничићу...кад одем у облацима.



У Укринске капи воде,тад ћу да се смешам,
јер с'небеским зраком,сећања не сиве;
што с'цветима нећу,нимало не грешам,
јер водени цвети,за дан све проживе.



Б.Боки Пауновић
7.08.2016. у Дервенти

 
Фотоси : by Савко Пећић Песа

четвртак, 11. август 2016.

КО ВОЛИ ДА ЧИТА, УВИЈЕК ЧИТА !!!

Књигу поезије за дјецу ''ВЕСЕЛА ПАРАДА'' чита с радошћу Здравка Поповић.
Савко Пећић Песа

понедељак, 25. јул 2016.

ПРИЈАТЕЉ ДРАГ




(Јасмини Ханалић)



У времену живота долазећег  и одлазићег

Човјек није научио да буде сам

Али га понекад самоћа обузме

И постаје тужан – немоћан



И кад помислиш да је већ крај

Рађа се љубав и зрачком свјетло

Одупире се тами у времену

одакле долази пријатељ драг



Сретох у не знању и познању

особу онако у души веселу и милу

И гле у нама још увијек трепери

 и живи пријатељ драг



 Живот је срећа да сретнеш 

пријатеља који  у души траје

и у срцу оставља траг


Савко Пећић Песа

четвртак, 21. јул 2016.

ДРАШАН




О  Ђурђевдану на Драшану као дијете
први пут сам се окупао и добио врућицу

Мајка се љутила њежно пазила и

весели била кад је врућица пролазила



Драшан је моја дјечија успомена

То је поток наша ријека љепотица

На њему је било много воденица

и дивних дјечијих успоменица



Кад пишкура и крушара упецаш

весело кући за вечеру носиш

У мом Драшану пролазе времена

рибица и купача ту више нема



Испод куће Василије Кукине

био је велики вир за праље

купали смо се голи дјеца без стида

Даница, Беба , Предраг и Савко 



Савко Пећић Песа