понедељак, 25. јул 2016.

ПРИЈАТЕЉ ДРАГ




(Јасмини Ханалић)



У времену живота долазећег  и одлазићег

Човјек није научио да буде сам

Али га понекад самоћа обузме

И постаје тужан – немоћан



И кад помислиш да је већ крај

Рађа се љубав и зрачком свјетло

Одупире се тами у времену

одакле долази пријатељ драг



Сретох у не знању и познању

особу онако у души веселу и милу

И гле у нама још увијек трепери

 и живи пријатељ драг



 Живот је срећа да сретнеш 

пријатеља који  у души траје

и у срцу оставља траг


Савко Пећић Песа

четвртак, 21. јул 2016.

ДРАШАН




О  Ђурђевдану на Драшану као дијете
први пут сам се окупао и добио врућицу

Мајка се љутила њежно пазила и

весели била кад је врућица пролазила



Драшан је моја дјечија успомена

То је поток наша ријека љепотица

На њему је било много воденица

и дивних дјечијих успоменица



Кад пишкура и крушара упецаш

весело кући за вечеру носиш

У мом Драшану пролазе времена

рибица и купача ту више нема



Испод куће Василије Кукине

био је велики вир за праље

купали смо се голи дјеца без стида

Даница, Беба , Предраг и Савко 



Савко Пећић Песа

недеља, 17. јул 2016.

Савку Пећићу


ОКОМ  ПРИЈАТЕЉА



Знају очи и кад невид хвата,
гдје су они који невид виде.  
Гдје су руке које се не стиде  
нити сестре нит' рођеног брата.


И зна душа кад даљина шути,
да ослушне и све добро чује
И зна срце кад се поручује,
да се добро позна, а не слути.



И знам и ја над Укрину стати.
Твојим оком Дервенту прегледат.
Пожељети друговања дане.



Можда ће ти срце задрхтати
и кроз невид можда ћеш угледат,
кад ми поглед над Укрином стане.


Сњежана С. Јокановић

уторак, 12. јул 2016.

САВУРИШТЕ



Љубић  увијек гледа с висине на Савуриште
Мотајица се увукла у Саву
и тек мало провири из даљине
све је шкрто и посно на Савуришту
на омору мирише а Укрина далеко
ујутру грије а поподне пржи
травке  се боре за мало простора
да се плаветнила небеског нагледају

Док са Влашића вјетар врата отвара
у ширину која пуца преко Крњина
планински зов је недозван
са Савуришта вријеме се провиди
и може се завирити у прошлост
гдје се сусрећу претци из давнинa 
који у сјенима пролазе поред

На Савуришту је мало рађало
али се у Иловачу сиромаштво увијек сијало
да суша удари вјетар поломи
и травке да ничу и миришу
ту су наши родови над Уставом
стољећима живјели и опстајали

Данас над Савуриштем црне вране
гаком надлијећу а вријеме нестаје

Савко Пећић Песа