субота, 23. мај 2015.

Сјећање на ‘’Белог’’


 
 
На мјесном гробљу Календеровци код Дервенте, пјесници су на 23. годину од погибије Милована Бјелошевића – Белог, професора, пјесника и политичара још једном се присјетили свога колеге по перу. Вијенце и цвијеће су на гроб положили чланови породице и Српског књижевног клуба “Вихор” Дервента, те делегација Општинског одбора СДС-а Дервента.
Милован Бјелошевић, некадашњи предсједник Оштинског одбора СДС-а и први предсједник српске Скупштине општине Дервента, те дугогодишњи предсједник Књижевног клуба ‘’Вихор’’ Дервента, погинуо је 21. маја 1992. године на Дебелој обали надомак Дервенте бранећи родно село Доњу Лупаљницу.
Занимљиво је да овом догађају није присуствовао предсједник ‘’Вихора’’ и брат по перу ‘’Белог’’, како то и он сам каже , Славко Покрајац, нити се потрудио да се организује сјећање на човјека кога барем он не треба да заборави.
Пригодним ријечима на гробу ‘’Белог’’ говорили су Савко Пећић и Вера Коропкин Ратковац.
Члан Српског књижевног клуба “Вихор” Савко Пећић је том прилико рекао да чланови овог клуба сваке године на дан када је погинуо Бели посјећују његов гроб, полажу цвијеће, читају поезију и евоцирају успомене на врсног поету и прозаисту ових крајева.
-За његова живота,свјетлост дана угледала су му значајна дјела у којима је на својствен начин казивао понајвише о свом селу и мјештанима”, рекао је Пећић.
Бјелошевић се књижевним радом почео бавити још као средњошколац, а прву књигу приповиједака “Коби људске” објавила му је Заједница књижевних клубова Србије 1986. године, када је са групом истомишљеника обновио рад дервентског Књижевног клуба “Вихор”. Дио његовог стваралаштва нашао се и у заједничкој збирци пјесама “Над Укрином вихор” у издању матичног клуба, док му је друга књига “Казивања Митра Липљанчанина” објављена 1988. године.Био је рецезент и ментор многим младим писцима, између осталих Славку Покрајцу, Саши Богдану и другим.
Пред сам рат Бјелошевић се потврдио и као врстан поета, објављујући самосталну збирку пјесама “Уклећа са липишта”, нагласио је Пећић.

Текст : Ненад Симић

Фотоси: Савко Пећић Песа

четвртак, 21. мај 2015.

среда, 20. мај 2015.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ О УКРАЈИНИ ДАНАС

У Центру за културу Дервента у уторак , 19.5.2015.године одржана је промоција књиге ''Украјинско питање данас''. О књизи су говорили Слободан Наградић, Др. Срђан Перишић и проф.др Зоран Милошевић, уједно и приређивач књиге.
Присутни Дервенћани су могли да из уста еминентних стручњака чују много интересантних ствари о кризи која се одвија у Украјини и која је, како они тврде узрокована много раније, још крајем 16. вијека па надаље покушајем стварања од руске нације украјинске нације преласком на католичанство.Ту слабост, Украјине, попут стања у Југославији прије разградње и распада, користе страни моћници у циљу дисциплиновања и заустављања Русије у напретку и развоју, тако да ова криза неће баш трајати кратко и окончати се брзо.

Ипак , експерти кажу да ће из свега Русија у овоме изаћи као побједник, али ће Украјински народ највише од свега имати штете, јер се територија Украјине нагло празни. Народ исељава и одлази, не само да бјежи од рата , него и од дјеловања свјетских моћника у економији и пољопривредној производњи демодификоване хране.
И поред свих настојања да свијет , односно Запад и САД у рат увуку Русију, то нису успјели, јер се Русија понаша баш онако како не одговара њеним непријетељима и не срља у рат, односно ограничене сукобе,чиме би била оптужена за цјелокупну кризу,а то све више нервира Запад и САД, па су сљедећи потези често непредвидиви.
 

 
 

 Текст и фотоси : by Савко Пећић Песа

субота, 16. мај 2015.

СТАРИНА ИЗ ШАМЦА


Ова зграда грађена је 1928.године и налази се у Шамцу. Према садашњем стању, како се на слици види у њој нико не станује, нити ичему служи. Још увијек је у добром стању. Горе на врху су иницијали некадашњих власника, па је чудно зашто се не би вратила насљедницима.Ту је некад био маркет, што је опет чудно и тешко разумјети, јер умјесто маркета зграда је створена за неку културну установу или музеј. Прије свега, што у Шамцу нема много овако очуваних старина. Али о том не одлучујем ја, па само биљежим. Док сам боравио кратко у Шамцу, зграда је неодољиво својом љепотом запела за очи. На крају сам одлучио да фотографишем и направим ову забиљешку.

Фотоси и текст : by Савко Пећић Песа

петак, 15. мај 2015.

Вејини карамутови и торови !


 
 
Вриједни мјештанин, села Црнча Весељко Вејо Нинковић недавно је преселио на онај свијет. Иза њега су остале успомене и лијепе приче, досјетке и благ осмијех човјека које је увијек нешто радио и од ничег стварао.Посебно ће на њега остати вјечна успомена, његови карамути,крушке које је несибично волио и увијек нове калемио. Могао је Вејо имати модерне торове, ограђене и заграђене, али је волио оно изворно, како је као дијете запамтио,а чини нам се да су ту и домаће животиње се лагодније осјећале.

Нека је вјечна памјат Веји !

Фпотоси и текст : by Савко Пећић Песа