четвртак, 30. октобар 2014.

О нашим крајевима


Мрамор - стећак у гробљу Дријен из времена постојања старе цркве
Извод из чланка ''Амвон из Појезне''
Аутор : Мирослав Б. Душанић

На територији данашњег Дријена (код Башића) постојала је ранохришћанска црква изграђена од домаћег чврстог материјала (камена). Колико је мени познато, то је једна од најстаријих цркви на сјеверу Босне и Херцеговине, а сигурно је најстарија у увом дијелу Босне. Црква је била великих размјера и уз њу се налазило гробље. Није познато када је тачно изграђена, али је била, као и многе ранохришћанске цркве у БиХ, посвећена Светом пророку Илији (у народу познатијим као Илија Громовник). У славу овог пророка у цркву је постављен велики и рељефом украшен, амвон од олова. (Сам податак да је амвон од олова, је веома занимљив и из многих разлога подстиче на даљна истраживања.) Ако се не зна вријеме градње овог храма, са сигурношћу се зна када је ова црква порушена
Црква пророка Илије је доживјела трагичну судбину. Изграђена за потребе хришћанског српског становништва, у највећем јеку и процвату јереси богумилства, потпада под њихов утицај и бива од њих сасвим преузета. Сви покушаји поновног враћања су пропадали, јер је „богумилско учење заразило владајућу властелу“. Не бих се овдје на овом задржавао, али је познато да су против „нове јереси“ устали хришћани оба обреда (и они који су били уз Исток, као и они који су признавали папу). Тежак ударац богумилима наноси тек краљ Драгутин. Он се жени са угарском принцезом и добија посједе на поклон, а један од највећих изазова био му је, искоријенити јерес и приклонити „заражену властелу“ на вјерност. Није се превише ослањао на ријеч, већ се прихватио мача, стао на чело својих одабраника и кренуо у јуриш. У том налету 1283. године, богумили су доживјели тежак пораз, црква Светог пророка Илије је потпуно уништена а већина богумила погубљена. Само мањи број њих и њихових присталица је успио да избјегне смрт. Неки од преживјелих су успјели пријећи ријеку Укрину и пребацити се на територију данашњег Прњавора. Ту су се удомили и основали своју нову заједницу. Мјесто је по њима добило име Бабуни или Бабуновци, које је временом постало Бабaновци (бабунима је хришћанско становништво погрдно називало све пагане, богумиле и безбожнике). Живјели су сасвим изоловано и сви су падом под османску управу прихватили ислам.

Побједом над богумилима и њиховим протјеривањем изван граница земље над којом је добио управу, краљ Драгутин стиче углед (славу), потчињава властелу и учвршћује своју власт. Побједа над „безбожницима“ му је донијела и огромне приходе, које он одмах употрбљава за обнову вјере, тј. приступа одабиру локација за градњу манастира, којих није било у овом подручју. Први манастир, од неколико планираних, изграђен је у нашим крајевима, изнад Укрине на територији која данас припада селу Доњи Детлак. Манастир (манастирска црква и основне монашке одаје: спаваоница, одређени број ћелија, просторије за рад) су изграђени 1285-1300. године, мада је манастир у више наврата прошириван и дограђиван. (О томе посебан текст).

Рушењем цркве Светог пророка Илије, страдањем и бијегом богумила и њихових присталица, овај крај остаје дуже вријеме потпуно ненасељен. Једино амвон од олова са својим лијепим рељефом доживљава другу судбину. Њега је неко од становника пренио у данашњу Појезну...


  
Амвон из Појезне
Припремио и фотоси: by Савко Пећић Песа

среда, 29. октобар 2014.

ПРОМЈЕНЕ

 
Промјене и градња у Дервенти.
Фотоси: by Савко Пећић Песа

петак, 24. октобар 2014.

МАНАСТИР ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

У ДОЊОЈ БИШЊИ КОД ДЕРВЕНТЕ


ИДЕЈА О ГРАДЊИ МАНАСТИРА РОДИЛА СЕ У МИСЛИМА РАТКА ЂЕКИЋА ЈОШ 1992.ГОДИНЕ, КАД ЈЕ, У САГЛАСНОСТИ СА ПОРОДИЦОМ, ОДЛУЧИО ДА СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВЕНОЈ ОПШТИНИ ДЕРВЕНТА ПОКЛОНИ ЗЕМЊИШТЕ, КОЈЕ ЈЕ НАСЛИЈЕДИО У СЕЛУ ДОЊА БИШЊА ОД СВОЈИ РОДИТЕЉА. ФЕБРУАРА 1992. ГОДИНЕ У АМЕРИЦИ ЈЕ БОРАВИО ЕПИСКОП  ЗВОРНИЧКО ТУЗЛАНСКИ ВАСИЛИЈЕ. ТАД СЕ РАТКО САСТАНЕ С ЊИМ И СА ЕПИСКОПОМ КАНАДСКИМ ЂОРЂЕМ. ТО ЈЕ ТРЕНУТАК КАД ЈЕ ЧИТАВА ПОРОДИЦА ОДЛУЧИЛА ДА ПРАВИ МАНАСТИР.

У ПОНЕДЕЉАК, 22.АПРИЛА 2002. ГОДИНЕ, СА ПОЧЕТКОМ У ДЕВЕТ ЧАСОВА, ПРОТОЈЕРЕЈ СТАВРОФОР ДРАГАН КАИНОВИЋ, УЗ САСЛУЖЕЊЕ СВЕШТЕНИКА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЈЕСНИШТВА ДЕРВЕНТСКОГ: ПРОТОЈЕРЕЈА САВЕ ТОДОРОВИЋА, МИЛОРАДА БАЈБИЋА, ЦВЈЕТИНА МИТРОВИЋА, И РАДОЈЦЕ ЋЕТКОВИЋА, ОБАВИО ЈЕ МОЛИТВОСЛАВЉЕНА ЗЕМЉИШТУ, ПОВОДОМ ПОЧЕТКА РАДОВА НА ТЕМЕЉУ ЗА ГРАДЊУ МАНАСТИРСКЕ ЦРКВЕ И КОНАКА. ОВОМ МОЛИТВОСЛАВЉУ ПРИСУСТВОВАО ЈЕ КТИТОР РАТКО ЂЕКИЋ.

ОДМАХ, 6.МАЈА 2002. ГОДИНЕ НА ТОМ МЈЕСТУ ОРГАНИЗОВАН ЈЕ ЂУРЂЕВДАНСКИ УРАНАК, КОЈИ ЋЕ ПОСТАТИ ТРАДИЦИОНАЛАН.

НА ВИДОВДАН 2002. ГОДИНЕ ЕПИСКОП ЗВОРНИЧКО -ТУЗЛАНСКИ ВАСИЛИЈЕ ОСВЕШТАО ЈЕ ТЕМЕЉЕ МАНАСТИРСКЕ ЦРКВЕ. ЕПИСКОП ВАСИЛИЈ ЈЕ ТАДА РЕКАО: ''ОД ДАНАС ОВО НИЈЕ ВИШЕ МАНАСТИР У ИЗГРАДЊИ, ВЕЋ МАНАСТИР, ЖИВИ ИЗВОР ДУХОВНЕ ВОДЕ И ВЈЕРЕ У БОГА, ТАКО НАМ СВИМА ПОТРЕБНЕ.''

ТАД ЈЕ ВЕЋ МАНАСТИРСКИ КОНАК БИО ОЗИДАН ДО ПРВЕ ПЛОЧЕ, А ЗА ПРВУ КРСНУ СЛАВУ ДО ПОКРИВАЊА.

ПРВА МАНАСТИРСКА СЛАВА ОДРЖАНА ЈЕ, 14.10. 2002. ГОДИНЕ.

ИСТЕ ГОДИНЕ У ЈЕСЕН, ЗАСАЂЕНЕ СУ ПРВЕ САДНИЦЕ ВОЋЊАКА НА МАНАСТИРСКОМ ЗЕМЉИШТУ.

НА ДАН, 3.СЕПТЕМБРА 2003. ГОДИНЕ, ЗАПОЧЕЛО ЈЕ ЗИДАЊЕ МАНАСТИРСКЕ ЦРКВЕ.

ДРУГА МАНАСТИРСКА СЛАВА ЈЕ ОДРЖАНА У ПРОСТОРИЈАМА КОНАКА.

ДРУГОГ АПРИЛА 2004.ГОДИНЕ У ДОЊУ БИШЊУ ДОВЕЗЕНА СУ ИЗЛИВЕНА ТРИ ЗВОНА ЗА МАНАСТИРСКУ ЦРКВУ.

НА ЗВОНИК МАНАСТИРСКЕ ЦРКВЕ ДИГНУТА СУ  ТРИ ЗВОНА, 13.ЈУЛА 2004.ГОДИНЕ И ПРВИ ПУТ СЕ ТАДА ОГЛАСИЛА БИШЊАНСКОМ ДОЛИНОМ.

НА ДАН ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ 2004.ГОДИНЕ, ЕПИСКОП ВАСИЛИЈЕ ЈЕ ОСВЕШТАО МАНАСТИРСКЕ КОНАКЕ, МАНАСТИРСКЕ КРСТОВЕ И МАНАСТИРСКА ЗВОНА.

КРАЈЕМ 2005. ГОДИНЕ, ЗАПОЧЕЛА ЈЕ ГРАДЊА ВРАТА, ИЛИ КАПИЈЕ РАЈА.

ПО ОДЛУЦИ ЕПИСКОПА ВАСИЛИЈА У МАНАСТИР СУ 4.АПРИЛА 2006. ГОДИНЕ СТИГЛИ ПРВИ МОНАСИ.

У ЈУНУ 2006. ГОДИНЕ УЗ ПОМОЋ НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ МИЛОРАДА СИМИЋА АСФАЛТИРАН ПУТ ДО МАНАСТИРА.

МАНАСТИР ЈЕ ОСВЕШТАН 18. ЈУНА 2006. ГОДИНЕ.


Фотографије и текст : by Савко Пећић Песа

понедељак, 20. октобар 2014.

КРИМИНАЛНИ НЕМАР



Кога ова, некад лијепа и уређена зграда чека и зјапи празна,а сад већ добро оронула и пропада ????????
Ово је, Дом здравља Дервента - некад болница са општим и дјечијим одјелењем на дан избора, 12. 10.2014.године..
Хоће ли на крају неко одлучити да је објекат дотрајао и да треба рушити,а плац уступити неком од важних друштвених и заслужних појединаца из власти, за два или нешто више еура, као познатом банкарском бизнисмену - каматару Павловићу, оне зграде банка.
Кажу и пише се, да је нова Југославија национализацијом одузела од појединаца силну имовину. То није ништа шта је у овој држви од народа отето и одузето. То се мјери на хиљаду пута више, само што је било народно, како то кажу новокомпоновани економисти ''свачјие и ничије'', па није књижено на појединца и онда се то не може, овако одмах сагледати, а израчунати може кад би неко хтио да рачуна колико је држава на тај начин у друштвеном дохотку кроз непокретну и покретну имовину изгубила и опљачкана. Почев од општих добара грађевина, као што су мостови, пруге, поште,станови,болнице,трговине, робне куће,а да не говоримо о творницама и друштвеном земљишту, те машина и материјала за производњу.
Уствари , све што се градило и радило с грбаче радника и народа, плус опште добровољно референдумско издвајање.

Фотос и текст : by Савко Пећић Песа

среда, 15. октобар 2014.

БОЛНИЦА

 
Стара зграда болнице на слици од 12.10.2014.године.
Ова је зграда стара више од 120 година и у њој била смјештена болница, још од Аустроугарске до 1992.године.Од тада у Дервенти нема болнице, него је Дом здравља. Остала је велика и огромна инфрструктура у зградама која пропада,а да нико не зна зашто, нити може дати неко поуздано објашњење. Нема болнице, а нема ни Геријатриског центра,који је требао да се формира. Постоји директор, који уредно прима , не баш малу плату.
Ова зграда од 1998.године је два пута реновирана, обнављана и за то су утрошена огромна средства. Након сваке обнове у њој није боравио нико,па није одржан ни један састанак,а она упорно пропада и већ је добро оронула,што је знак да су извођачи радова све радили површно и недовољно добро.Узгред дио старих зграда из истог времена је потпуно порушен.
Примјер најбруталнијег лошег односа према државној имовини или било којој и заштити културно-историјских вриједности у граду. Може тако, јер се не  зна ко је управитељ ових зграда. Дом здравља, Општина Дервента или Влада Републике Српске. Сви јесу и нису,а зграде не могу чекати, оне пропадају, ако се у њима не борави.
Можда је неко до сада могао отворити приватну клинику. Ако су свјетском ''лихварошу'' , ''каматару'', економсисти, назови ''хуманисти'', Павловићу дате све банке за 2 еура, који само згрће од сиромашног народа новац, а помоћи и вајде од њега нема овај напаћени народ, зашто и ово не би се дало неком промућурном човјеку који би направио болницу у Дервенти.
Много је овдје питања, без одговора !

Савко Пећић Песа