ЦРКВА У ПОЈЕЗНИ ИЗГРАЂЕНА
ПРИЈЕ 120 ГОДИНА
Прва црква, грађена од
тврдог материјала, у Појезни потиче из краја 19.
вијека. Направљена од материјала, као што је пруће, ћерпић, блато,а била је покривена дрвеним летвицама. За
тадашње прилике изгеладала је веома лијепо и као објекат била највећа грађевина
у парохији, па и шире.
Црква је освећена је
1893.године, без присуства надлежног владике. Овај свети чин обавио је вјероватно неки од тадашњих свештеника, односно
презвитер парохије. Црква је била посвећена Светом пророку Илији. Парохији су
тада, и још касније дуго припадала насеља: Јеланска, Брестово,Појезна, Митровићи,
Тисовац и Цвртковци. Сједиште парохије и
пароха је било у Појезни.
У парохији је
16.септембра 1901.године за ђакона
рукоположен Симо Петровић,а потом исте године у новембру рукопложен је
за презвитера. Тада је од парохије примао 1800 круна годишње, као плату и био
је члан пензионог фонда.
У то вријеме у
Појезни је постојао парoхијски дом, а парохија је била
уједно и црквена општина, која је располагала покретном и непокретном имовином.
За село Појезну могло
би се рећи да је једно од најстаријих организованих сеоских насеља на подручју Дервенте
из доба 14. и 15. вијека. Ово село, које сада има више од 400 домаћинсатава, смјештено је
на благој сјеверној висоравни на обронцима планине Крњин, у троуглу ријеке Укрине
и њене притоке Илове.
Првобитни назив овог подручја био је Чеслица
или Чесница, и оно је
сигурно обухватало већу површину од садашњег села Појезна. О томе говори назив једног
потока између села Церани и Дријен, који се назива Појезница.
У насељу, под именом Чеслица или Чесница из пописа
1570.године, биле су три муслиманске и 31 хришћанска
кућа, са 70 пореских мушких глава. У попису 1600. године већ се помиње име Појезна,
а не Чеслица, а број хришћанских кућа ће бити двоструко већи.
Проф. Др Миленко С. Филиповић
је записао 1937. године: „У Појезни на старом православном гробљу, говори се да
је била црква и да су је запалили сејмени.“ Он даље наводи да је у Појезни била
и „чадор“, покретна шатор-црква. Платно од тог чадора се дуго чувало.
„И сада стоји црква која се подигла место чадора.
Црква је малена. Сем што је апсида изведена полукружно, основа је правоугаона. Кажу
да је место трпезе била у олтару нека плоча са натписом, која је однета у Прњавор.
У цркви је један дискос од олова. Познати сакупљач старина из Сарајева А. Пољанић
однио је неку рукописну књигу из Појезне (Октоиx).“
Стара црква је порушена 1966. године ради
градње нове, која је посвећена Светом цару Лазару.
Од старе цркве очуван је амвон - мјесто
са којег владика - свештеник
говори и црквено звоно које
је на далеко познато по јачини и боји звука.
Амвон је округлог
облика и исклесан је од камена
кречњака. На амвону су видљиви уклесани писани знакови, али се не могу
прочитати због тога што су
удубљења слова и бројева избрисана.
Приликом рекострукције цркве почетком 2002.године у ископинама
темеља пронађен је један стари месингани крст,
као и дијелови одежде са разнобојним влакнима. Крст који је пронађен у
ископинама, највјероватније је донијет са истока из цариградских умјетничких
радионица.За овај крст се сматра да је старији од 300 година,а на њему пише свети
Никола, што је знак да је некад постојала старија црква од оне која је грађена
1893.године и била је посвећена Светом Николи.
Појежански парох Јово
Марковић организује градњу великог парохијског дома са великом салом,а потом
2002.године и реконструкцију појежанске цркве, која поприма сасвим нови изглед и
спада у ред најљепших црквених храмова на подручју општине Дервента.
Савко Пећић Песа
