субота, 22. новембар 2014.

ДОК РАЗМИШЉАМ


Мисао је моја дубоко урезана
испод лобање у мозак који кључа
набрекло се шири у кости вреле
које рукама ваде дах посљедњи

У тањиру послужена супа хладна
звијездице масне се сударају
путују и разбијају једна о другу
док ми се повраћа од мучнине

Вијуге мозга титрају на сунцу
зраци боје дуге простирку ми праве
капи кише на длановима зноје
тијело досадно додиром боли

Мисао моја није сада у простору
Јер се бори с трајањем прошлости

Савко Пећић Песа

четвртак, 20. новембар 2014.

ДОК ЈЕ ЖИТА


Алекса је одувијек имао добро имање на селу. Здравље га је добро служило. Негдје кад је имао шесдесет година, Милосава се наглао разбоље и умрије. Остаде Алекса сам, без жене. Дјеца се разишла по бијелом свијету и не долазе код оца да виде како живи.

- Џаба ти имање кад нема Милосаве, знао би често да каже Алекса, кад би се нашао у друштву,а комшије као да га уопште нису слушале.

Вријеме је брзо пролазило,а Алекса се само повремно сјећао Милосаве, кад би ишао о Задушницама да упали свијећу.Имање је уредно одржавао и није пропадало. Није се женио а кућа му бијаше увијек уредна и чиста, као да је женско радило по кући.

Комшијама није било јасно, како то да Алекса све стигне сам да уради и на њиви и око куће,па чак и у кући.

Први комшија Ристо је био много заинтресован да провјери како то Алекса све стигне сам, па ће га приупитати.

-Знам Алекса да си вриједан, али како то све измогнеш и стигнеш без жене и на њиви,око куће и у кући ?

-Лако, лако мој Ристо, на то би давао увијек одговор Алекса и онако испод шешира се смјешкао и  понављао да док у његовом кочаку има жита биће све уреду, као да има и женско.

Ристо би на то смишљао приче и по селу причао, како Алекса није сав при себи,јер само прича о житу.

Једном тако, опет Ристо наврати код Алексе и преко плота, онако подругљиво упита, - како Алекса стигне све да уради,а нема женска у кући. Таман то изговори, као да се уједе за језик и брзо отиђе кући.

Чим уђе у двориште позва Танкосаву и премлати је скоро на мртво. Стално је викао и урлао да док код Алексе има жита, да више никада у његово двориште неће провирити.

Издржи Танкосава све и сможе снаге да Ристи узврати на језику и ријечима.

- Е мој Ристо нисам ја зато крива, но ти који се по читав дан излежаваш,а ја дјецу не могу гледати гладну. Не посија ни с прпљећа ни о зими жито,па како да прехраним дјецу.

Танкосава, покупи своје ствари и пресели се код Алексе. Касно Ристи би да ствара наново имање,а све што му је од оца остало већ је проћердао. Молио је Танкосаву да се врати, али би увијек Танкосава говорила.

-Боље код Алексе једна ноћ, док има жита и дјеца се снађу, него код Ристе три ноћи без јела и пића.

Не би то баш Ристи мило, дјеца за Танкосавом окренула,пропи се и више за њега нико није марио,а он би сваки пут у каналу освануо. Чак су и дјеца обилазила оца, као да није њихов, јер би их било стид што је Ристо од себе урадио.

Алекса прими Танкосаву и Ристину дјецу, као да су његов род, а кочак је сваки пут био све пунији житом.



Савко Пећић Песа

ЗАСЛУЖНИК

Протојереј ставрофор хаџи дервентски, Драган Каиновић је пензионисан.
Протојереј ставрофор хаџи дервентски, Драган Каиновић, познат као добар оратор, драг саговорник и радо слушан прповиједник,а на зборовањима као дискутант . Осим тога , велики је шалџија, рад гост у свакој кући и сваком друштву гдје се нађе.
У Дервенту је дошао прије 23.године у вријеме најтежих дана и ратних догађања.Тада је требало бити и остати свештеник и бити пастир Божији и у свему остати чист пред својим народом. Правити и размишљати о унапређењу духовног живота. Уздизати нове храмове,а понајвише заслужан је за подизање храма Успенија пресвете Богородице у Дервенти, те манстира у Доњој Бишњи и много других храмова, гдје је прота Каиновић помагао,подржавао и неуморно радио на њиховој изградњи. Дуго је као свештеник радио и стицао животна искуства и много учио од народа ,а и давао савјете и поуке свом народу. Вријеме је пролазило и мијењало,а прота је свој наук свештеника - јереја усавршавао међу народом и у сталним односима, разговору, причи, давању савјета и помоћи свим људима ојађеним, сиромашним и угроженим.
Прота се под старе дане одлучио на  упис студије и у року дипломира теолошке науке.
И ето , као такав ових дана дочекао је дан , када је отишао у пензију.Умјесто њега дошао је млађи прота Александар Милашиновић.


Савко Пећић Песа

четвртак, 13. новембар 2014.

уторак, 11. новембар 2014.

ТУЖНИ ЛИСТИЋ


У касну јесен
небо се кроз гране провиди

на крошњама  дрвећа

лишће жути и опада

на младицама плаче киша

живот се умртвио

и чека

да студен сјеверцем засвира

пјесму која шара и

магличасто насељава бјелину



Ускоро

у ноћима тамним

никоме неће бити до преловања

под ногама снијег ће шкрипутати

мраз вјеђе насељавти

листић ће у трулежу се разарати
топлоту старом пању давати



Савко Пећић Песа