понедељак, 21. јул 2014.

ЈОВАН МИХАЈЛО



 
 
УМИРАЊЕ
Никола Јовановић
(Јовану Михајлу у помен )

Кад се дани скрате,
зоре сјај кад смање,
кад пожути лишће,
кад оголи грање,
кад се трава коси,
кад се жито жање,
кад се љубав гаси,
кад је наде мање,
кад се броје јаве,
кад се власи стање,
то уз живот,кришом
иде – умирање.

уторак, 15. јул 2014.

Љепота вода и ријека у њедрима пјесника

          Међународни илиндански пјеснички сусрети ’’Прљача’’ већ су одавно постали препознатљиви, не само у БиХ , Републици Српској, него и у сусједним земљама, као и неким земљама Европе. Зато сусрети, ''Прљача'' све више постају пјеснички бренд дервентске културе, који се сваке године по Илиндану одржавају на ријеци Укрини, гдје почетком августа Укрина процвјета и постаје чаробна долина у бјелини разасутог воденог цвијета.

           Занмиљиво је, како је настао, и из народа створен топоним Прљача, који асоцира на нешта прљаво или каљугу, глиб и слично, што ни ком случају није, јер је ту, од вајкада Укрина била чиста и бистра као бисер. Људи су долазили, кад ожедне, и са брзака захватали шакама и пили воду. Зато, прије би се могло рећи да је мјесто, назив добило по томе, што су се на бистрим брзацима окупљале праље рубља и пракљачама испирале прљавштину од чега се вода прљала и отицала мутећи брзаке. Исто тако, у љетним данима, кад Укрина омања у њој би се киселио лан и конопља. Тих љетних дана, а то је било око Илиндана, околна брда и лугови- поља су били прекривени бијелим редовима прострте конопље и лана на сушењу,а појавом сутона на површини укринских вирова, појавило би се мноштво бијелих лептирова, који би у вртлогу брзака, свјетлуцањем у бљештавилу тишине стврали необичну праслику вилинског кола, које траје већ милионима година.

Данас Укрина постаје још љепша, а Прљача све бистрија, јер се, од извора до ушћа на њеним бајерима окупљају пјесници и књижевници да би све те љепоте ставили у њедра, звана књига.

Поводом тога, многи пјесници се јављају на конкурс са својим оргиналним и посебно за овај сусрет написаним пјесмама.

             На овогодишњи конкурс Српског књижевног клуба ''Вихор'', на теме о води, ријекама, воденом цвијету на Укрини и шалама у оквиру друговања на ријеци Укрини, одазвали су се пјесници из Србије, Хрватске, Македоније, Бугарске, Њемачке, ФБиХ и Српске. Жири је имао задатак да из скоро квалитетом истовјетних пјесама изабере најбоље и награди, што није било баш лако.

             Све пристигле пјесме носе заједничку поруку  о потреби чувања природе, како би увијек изнова нови ствараоци,пјесници имали о чему да пишу.

             С  правом се може рећи да се на најбољи начин кроз ове сусрете остварује у пјесничком смислу, трагање и промишљање о невиђеним љепотама нашх крајева, који онда путују , као шарена ниска стихова широм свијета.

              Зато, о чаролијама воденог цвијета и љепотама ријеке Укрине које се ријетко гдје виђају и сусрећу, као завјет своме роду за будућност могу само да осмисле , обликују и оставе пјесници.

  Текст и фотоси :  by Савко Пећић Песа              

четвртак, 10. јул 2014.

МОНОГРАФИЈА ОСИЊА

 
 
 
 
Из Монографије Церани, Осиња и Појезна 1982.године.

by Савко Пећић Песа

среда, 02. јул 2014.

ГРЛИЦЕ

 
 
 
Давно су прошла времена када су поља под пшеништем и стрништем,одјекивала од гукања птица грлица, голубова грмљаша и кумрија.Нарочито је било романтично гукање грлица по градским парковима, у доба цвјетања и мириса липа.
Данс је веома тшко сусрести ову лијепу птицу наших крајева. Скоро да је потпуно изчезла и да јој пријети одумирање.
У Жервацу , селу код Дервенте, грлице се гнијезде испод настрешнице уласка у кућу код домаћина Славке Ђекића. Упорно сам сликао,а ове мале , још голужаве птичице су мирно позирале.
Запис и фотоси : by Савко Пећић Песа