четвртак, 22. јун 2017.

МОЈ ХИЉАДИТИ ПОСТ

Драги мој пријатељу Савко,
моја балканска душо...

Велико је срце твоје и у њему има мјеста за свакога, колико коме припада, а за оне које си по твом кључу осјећаја, искованом од чистог разума и љубави одабрао, има толико мјеста да се сви могу удобно смјестити, без страха да ће се некада морати иселити. Тиме је моја срећа велика, немјерљива, што се и ја осјећам привилеговано, те сам се баш раскомотила и лијепо ушушкала у царству твојих груди...

Хвала ти за оволико лијепих, а прије свега топлих ријечи, које за мене изрече, а оне ме огријаше и отопише и оне најмање прошарице заосталог леда у заклону моје душе, на које сам се неопрезно могла оклизнути, а које су остале иза ледених људи, који не верују у моћ свјетлости и топлоте...

Твој приступ враћа вјеру у "човјека" међу људима, који се броје на прсте једне руке, али зраче довољно да их ни не треба имати много у свом окружењу!

Жив ти мени и здрав био, још доста рецензија мени написао и моје стваралаштво пратио, на нашем заједничком путу умјетности, коме ја не видим крај......јер још доста треба опјевати, описати и иза себе оставити...

Искрено те као пријатеља, али би слободно могла рећи и као старијег брата, који је ту да штити и подржава млађу сестру, воли ово моје мало душе, која је од сличних снова саткана као и твоја и трепери од среће што се твојој уопште приближила и што си јој допустио да те може слиједити и пратити...

ХВАЛА ТИ !!!

Недељка Неда Ђукић Боројевић
                         
 
Дуго сам размишљао шта ћу поставити за свој хиљадити пост на мом блогу. Како живот тече, тема и садржај хиљадитог поста није могао бити бољи и свечанији од овог, који ми је у свом обраћању написала Недељка Неда Ђукић Боројевић.

Шта друго рећи, него хвала Недо и нека траје , траје, траје....!!!
Савко Пећић Песа

1 коментар:

  1. Роде мој, само напријед... Све честитке поводом хиљадитог поста. Поздрав из Хамбурга!

    ОдговориИзбриши