ИЗ БЛИСКЕ ИСТОРИЈЕ ОСИЊЕ

Осиња је некад била сједиште општине.

-Подручје осињске општине сачњавала су села: Осиња, Црнча,Појезна, Доњи Церани, Горњи Церани, Дријен и Горњи Детлак. За вријеме старе Југославије сједиште општине мијењало је неколико пута. Прво је сопштина преселила из Драгаловаца у Осињу, па је 1921.године преселила у Појезну у задружну зграду. Задружна зграда налазила се на раскрсници, ниже Основне школе у Појезни.Саграђена је удружунем средствима земљорадника са намјером да се врши удруживање пољопривредних произвођача по узору на земљорадничке задруге у Србији, пише у Монографији Осиња 1982.

Општина Осиња ће и даље постојати и чак увећавати своју површину са новим селима. Ево шта пише у Монографији Осиња,

- Августа 1939. Године, када је формирана влада Цветковић- Мачек, извршена је Административна прерасподјела југословенске територије. Тада је формирана Бановина Хрватске са сједиштем бана у Загребу. Граница ове бановине била је рјечица Илова и тако је осињско подручје ушло у Бановину Хрватску. Осињани, наравно нису имали никакве ни економске ни политичке користи од ове реорганизације, коју је вршила српска и хрватска буржоазија. Од тада је осињској општини припојено село Доња Лупљаница са насељеним мјестом Малицом и Велика Сочаница. Општински одборници са тог подручја били су Јаков Калчик из Малице и Антука Бегић из Доње Лупљанице оба чланови ХСС, Ии Драгутин Благоичевић из Велике Сочанице, члан Земљорадничке странке.

Припремио : Савко Пећић Песа