КАПИЈА

Остарих на капији растанка

пијући капи јутарње росе.
Не чујем глас препелица,
дан је дубоко загазио у таму
што скрива расцвјетале маслачке
крај пута мог дјетињства.
Још сам на капији
и испијам посљедњу чашу
распукле ноћи.
А сутра?
Сутра с лавежом паса мог села
одлазим на другу страну
одакле се не види
умирање маслачака
под капима прољетне кише 

Вера Коропкин Ратковац 

 

Фотоси : Савко Пећић Песа