понедељак, 5. децембар 2016.

ЗАПЛАЧИ

Заплачи кад руке почну
да ломе вријеме.
Понеси неку нову пјесму
на длановима једне јесени.

Окрени се у дрхтају свог имена.
Заволи у ријечима и прашини
једног љета.
Схвати да ће све проћи
брзином вјеровања.

Вера Коропкин Ратковац

НЕ ПЛАЧИ

И кад све године пребациш преко леђа
паучинасто завири у прошлост
којом си газила и живовала
надања и жеље сијала
радост брала
иза остају поља плодна
која на тебе миришу
и за будућност плоде
да се ороде
и животом обдарују
у свјетлости и њежности
које само наизглед блиједе
и паучинасто лебде
утонуле у меком јастуку
заувијек
лијепих успомена
из прошлих времена.


Савко Пећић Песа

Нема коментара:

Постави коментар