На небу шарена дуга вијуга
Киша као капи олова удара на окно прозора
Дивља крушка на пропланку процвјетала
Зрно у погачу се загрнуло
Дан улази у мрак будућности
Преливена чаша кише касни
Висе опанци на клину и плачу
Трава окрзла земља засушила
Нема кајмака коза се на камен омакла
Туђа рука жуљ не прихвата
Кад конопац попусти јецај настаје
Затегнута струна радост заборавља
За дан бољи што се очекује
Док врана гаче
Јастреб миша с висина гађа
Сва се долина замаглила
Плач је у кући настао
Чаша воде на небу виси
Жеђ је
Хоће ли се бисери просути
Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар