Зраци сунца су још оштри и прже
Бобице грожђа попримају плаву боју
Сазријева љето у златну јесен
Један листић паде ми на кољено
Лагано без повјетарца клизи
Мирише на добро вино и опија
испраћајући још један спаран дан
Од цврчака ноћ је била немирна
Очи сууморне од кидања сна
Лајавац је негдје далеко завијао
Као да се све само увлачило у сан
Паучина виси на малом окну прозора
сваки инскет који се залети зауставља
Листић још са кољена није спао
Као да хоће ту да остане и причу ваја
Дуга је ноћ била
Вријеме је споро пролазило
У глави кошмар се разбјеснио
Дан је освануо опор и кисео
Савко Пећић Песа
За душу и весељаке боеме, који уживају у вину.
ОдговориИзбриши