петак, 26. април 2019.

ПОСНА ПИТА



ОБИЧАЈИ КОЈИ НИСУ ЗАБОРАВЉЕНИ
 Посна пита за велику недељу

Последња седмица поста пред долазак дана Васкрсења Господа Исуса Христа – Васкрс у народу је остао обичај по коме се посту придаје посебан значај. У дане велике недеље више се уздржава од разних људских задовољстава, хране, пића, дувана и других животних потреба.А ову седмицу обично посте и они који нису постили читав пост. Посна храна се строго бира и спрема без уља, онако како се то каже насуво.
У Великој Сочаници, затекли смо Виду Китоњић у спремању посне пите за неколико наредних дана, јер се по обичају и традицији на велики четвртак, петак и суботу храна не спрема.
- Ово је пита гужвара коју спремам за сву чељад. Након што умијесим брашно на води и мало соли, оклагијом развучем у листове, који се запеку на плати од шпорета. Све се то умота у тепсију и запече. За јело се прелије водом и ставља на печење без било каквог додатка. Може се ставити мало црвеног лука , али најбоље је без ичег, вели Вида Китоњић.( Вида више није жива,а запис је направљен 2007.године.)
Према њеним ријечима, јело се спрема обично понедељком, напољу, ако је лијепо вријеме или на веранди, ако пада киша. Тако је каже научила од старих и увијек то ради на ''двору'' – напољу од кад је преузела улогу домаћице у кући.
На исти начин се мијеси погача, која се једе уз поврће, лук, печени неогуљени кромпир у рерни или на жару под пепелом или неко друго поврће.
И док је Вида спретно превртала комаде тијеста и претварала у танке листове за питу гужвару на лијепом и сунчаном дану около су зујале пчеле на све стране, задржавајући се на цвјетовима цвијећа и тек отвореним латицама цвејетова воћа. Све је одисало неком чудном чистоћом, радошћу и љепотом сједињеном у шаренилу са бијелим колутовима тијеста и брашна под отвореним небом, најављујући тако долазак највећег и најрадоснијег хришћанског празника - Васкрса.


Савко ПЕЋИЋ ПЕСА

Нема коментара:

Постави коментар