петак, 22. фебруар 2019.

О ДЕРВЕНТИ ИЗ ДОКУМЕНТА И ДОКАЗА

АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТИ

Дервентско подручје је веома богато археолошким , често још недовољно истраженим археолошким локалитетима.
                                                                   Амбарине прије уређења
                                                                          Монашке испоснице Доњи Детлак
                                                                           Амбарине, археолошка обрада.
Локалитет Градина Вис је веома познат у археолошкој јавности и ту су рађена археолошка истраживања. Ради се о посебној друштвеној заједници народа која је ту живјела. Тај локалитет је истражен и ни у оној држави Југославији, као и БиХ нико није тражио да се посебно заштити , барем ограђивањем простора.
На Високом Брду,  локалитет из доба палеолита је такође неколико пута сондиран. Артифакти остатака кремена и алата се и сада могу наћи на том брду. На том локалитету је пронађен јединствен предмет камена игла.Овај локалитет називају Високо Брдо и поред тога што такав назив не постоји ни на једној карти, ваљда се Високо Брдо односи на онај ''Градина Вис'', мислим да је то евентуална грешка археолога који су правили запис о локлаитету. Тај локалитет Високо Брдо, је уствари Томасово Брдо. Налаз артифаката из палеолита и неолта на том подручју заузимају шири простор. Њиве су сада у приватном власништву, врши се обрада и сијање усјева и наравно да заштита или израда нечег што је урађено са Амбаринама у Доњем Детлаку није могућа, осим сакупљања артифаката и смјештај у музеје.
Камена сјекира

Локалитет Амбарине ни у ком случају није ''нижег значаја''. Доњи Детлак је ''Археолошка ризница'', од каменог доба до данас. Нигдје нема толико локалитета који се временски насљеђују - настављају кроз епохе, миленијуме, па до анашњих дана. Један за другим нижу се локалитети гдје је човјек бивствовао у дугом периоду.Ту су локалитети остатака и из доба креде, кости кита, камено доба, бронзано доба или друштвене заједнице ''Гређана'' односно ''Барице'', Римско доба, богати налази властеле из средњег вијека и доба Осмаске империје.
Локалитет из каменог доба на брду Зобиште, Доњи Детлак је веома богат артифактима. То су истраживали прије ратних догађања амерички археолози уз помоћ наших археолога, али је све без трага нестало и ништа ије остављено у Дервенти. Исто тако археолози су истраживали гробље из средњег вијека на Репишту изнад кућа Мартића у Доњем Детлаку, гдје су били стећици. Ту су пронађене златне и броназане наушнице што говори о тадашњој властели, Тај локлаитет није заштићен, нити има обиљежија да се ту нешта налази, осим да свиње понекад изрове лобању. У шуми пониж Мартића кућа има један оштећен стећак, који је неко одгурао у поток, док су остали уграђени у темеље градње, наводе мјештани.
Вема богати локалитети из каменог доба су на ушћу рјечице Лупљанице у Укрину, па све узводно, гдје је пронађен алат и камене сјекире . Уз ријеку Укрину су скоро пронађени тумулуси са урнама из бронзаног доба. Обрађени , али ни једна од три урне није завршила у Дервенти.
                                                                                           Зобиште Доњи Детлак
                                                           Високо Брдо - Томасово Брдо
                                       Високо Брдо - Томасово Брдо, унук Дарко сакупља артифакте
                                                                                      Зобиште Доњи Детлак
Уз рјечицу Лупљаницу у Рапћанима је градина са добро очуваним једним огромним блоком камена, као стећак - мрамор и може се уочити њих још који је оштетио зуб времена. Највјероватније да Амбарине потичу из бронзаног доба,( археолози се још нису опредијелили о том, најчешће се веже за доба, сеобе народа) јер исте се налази уз рјечицу Лупљаницу и у Горњој Лупљаници, код Брестоваца, а то је недалеко од Виског Брда, Томасово Брдо, па се може рећи да је долина рјечице Лупљанице била још давно насељена. Богати локалитети каменог доба су на Вуковића Брду - Осојци, Чардак Дервента, те подручеје Горњег Детлака и други још не истражени локалитети.Римско доба у Пољу. Средњи вијек ,Пјеваловци, Бањице, Поље, Појезна, В. Сочаница.
Сад долазимо до оних улагања и новца уложеног у Доњи Детлак.
У Доњем Детлаку је заједно уређиван комплекс, који обухвата манастир и Амбарине. Новац за уређење је кориштен из фондова УНЕСКО, па је по том питању сигурно утрошак контролисан. Човјек који је заслужан за то Средоје Новић заслужује све похвале, јер у то вријеме и до тог времена ни једна марка од УНЕСКА није уложена на очување археолошких локалитета у РС. Те године је захваљујући том човјеку прихваћен још један пројекат у Требињу. Прије тога, сав новац је кориштен у пројекте из Федерације БиХ. Сада није такав случај.
На основу тог пројекта уређена је црква у Доњем Детлаку стара више од 200 година, која је проглашена манастирском црквом и уз њу је урађен мали конак гдје борави сада једна монахиња, штампан евхологин, који писан у манастиру Детлак 1626.године.У Доњем Детлаку је постојао манастир, које је изграђен за вријеме краља Драгутина и називао се ''Драгиње''. Тачна локација манастира још није утврђена. Пројекат Амбарине је био на тендеру и изабран је најбољи по мишљењу стручњака. Е, сад , што нико то не одржава и не чува, то је нешта друго.
Значи у то вријеме друштвено, културни,политички и економски центар су били Добор на Босни и Кобаш на Сави, а околина Дервенте садашње подручје Доњег Детлака и Ћелар на Костуру.
Дервента и њен настанак се веже за долазак на ова подрчја османлија. Турци су на ова подручја дошли 1463.године. Прилоком пропасти ове државе 1463.године у борби са Турцима, подручје сјеверне Босне а с њом и подручје Дервенте остаје још шесдестак година година у рукама угарске државе у посједу српског деспота Стјепана Бериславића господара Брода и Посавине који је у вријеме турских освајања био турски вазал. Он је одбио да прими ислам ,па су Турци великим снагама заузели, прво ''....кастел Кобаш на Сави 1535.године,а 1536.године каструм Добор на Босни''. Записао је Ахмет Хромаџић у књизи  ''Дервента и околина'', он даље пише : '' ''Статус града (касабе) у турској држави могло је стећи насеље са ова три услова: да има џамију, муслимански џемат и седмични пазар. Прије краја 16.вијека већ постоје три џамије у насељу Горња Укрина, које је стекло статус касабе. ''
Доласком Турака успоставља се трговачки пут на саобраћајници: Тешањ - Добој - Горња Укрина - Дубочац, а на ријеци Укрини дербеџије Доње и Горње Укрине граде 1575. године мост. Тад настаје интензивнији развој Горње Укрине која ће постати убрзо касаба.
За обезбјеђење моста од пљачкаша ангажовани су домаћи становници, који су због турских привилегија , прелазили на исламску вјеру.
Ахнет Хромаџић даље пише у свој књизи : ''Кад је насеље Горња Укрина добило име Дервента не може се поуздано рећи. Први пут се назив Дервента јавља у аустријским изворима XVII v. između Požarevačkog i Beogradskog mira (1718 - 1739.g.).''

                                                                                              Камена сјекира
                                                     Мрамор - стећак са гробља Репишта
                                       Рапћани, надгробни споменик мрамо- стећак на Градини.

Текст и фотоси : by Савко Пећић Песа

Нема коментара:

Постави коментар