ГВОЗДЕН НЕШКОВИЋ

ПЈЕСНИК ЉУБАВИ И СРЕЋЕ

Осврт на књигу пјесама љубавне лирике ''СРЦЕ ОД СТАКЛА'', Гвоздена Миле Нешковића.

-         РЕЦЕНЗИЈА -

               Гвозден Миле Нешковић је пјесник љубави и среће, који  трага за новим љубавним доживљајима у неком свом зачараном кругу са женом коју стварно воли и емотивно додирује у њену душу, али уједно велики је сањар. Затворен у зачарани круг љубавних ужитака због којих се воли и вриједи живјети. Не штеди ријечи да искаже, отворено и искрено, и нема тајни, а жене баш воле таквог бећара који им се додворава.

Љубавним стиховима, изражава сву своју енергију стопљену и увезану у  ријечи ''вољети'' и ''љубав'', које су дар душевних осјећања према жени и њеном љубавном загрљају. Не може се рећи да је то ''нека новина'' у љубавној лирици. Љубили су и други, шармантни младићи, млађани пјесници, али Нешковић упорно пише о љубави, о жени и ријетко када напише неки стих о нечему другом. Не либи се да казује у првом лицу, то јест да је он то, с нагласком ''ја'' волим и не може нико вољети као ''ја''.

Нешковић је затворен у вртлогу љубави, која га вртложи у мислима; вољети , љубав и жена. Често је у томе и себичан, јер ако он воли не дозвољава да други воли , пјесма ''Отписујем те''. Спреман је за љубав да жртвује све, па и живот узвишени, ''Кад те волео не би, ја би умро за тебе...'' каже у пјесми ''Никад не реци збогом''. Као стари бумбар  одлази од једног до другог цвјетића и тражи неки трик да би се удварао жени с којом је некад био близак, али се није остварила стварна љубав и осјећаји двају срца. Брзо прескаче ту препреку о којој сањари и закључује, ''Ноћи су моје у срцу твом али немам ништа од снова.'', пјесма ''Ноћи без сна''.

                У једном моменту ће онако страсно узвикнути у пјесми, ''Опрости''о свом сањарењу за младим дјевојачким тијелом,

''Опрости

што мирис тела ми твог

на грешне мисли маме.''

Љубав је оно чиме се Нешковић напаја у инспирацији кад пише поезију. Љубав је за њега све у животу, јер без љубави нема живота, нема ни среће.

''Без ње ја немам куда

јер она је мени све.

У пјесми ''Остани ту, пјесник за срећу у љубави каже да је увијек потребна она ту:

''Ја срећан сам

кад греје ме осмех твој

и кад чујем ти глас.

Ти си мој једини спас

и једини живот мој.''

               

Нешковић жали за изгубљеним или неоствареним љубавним контактима, јер је  волио, и предавао своје срце вољеној особи. Пјесма ''Поље црних ружа'', ''Право на младост'', ''Сећања'' , ''Смирај'' и друге.

Сјећања су тешка, нарочито она из блиске прошлости и губитка вољене жене с којом је провео свој живот, па самовање и молитва су , барем на тренутак утјеха у забораву свега што је било лијепо у заједничком животу.

''На столу је само слика њена

и празна чаша за њу,

само сам ја још ту.

Јецаји уместо песме за нас

И молитва за душе њене спас.''

Пјесма ''Шампањац и сузе''.

                У стиху '' Склопим очи и видим њена ока два и слатки осмех њен.'' Очи, које виде, срце осјећа и осмијех као слатка страст. ''Сан или јава''

У својим љубавним играријама и доживљајима пјесник не опрашта лажи, издаје и удварања која нису искрена, пјесма ''Слатке лажи'', јер он је истрајан мушкарац који зна да воли  и никада не престаје да воли. До те мјере бива заљубљен да ће једном да каже: ''Ја луд сам за тобом.'', јер волим исто као живот свој.'' Срећан је кад је његова љубав срећна, а тужан и несрећан кад осјети тугу у срцу своје вољене.

Понекад жели да буде боем, да жали о неоствареним жељама, да испија безбројне чаше вина, у којима утапа жеђ за изгубљеном љубави за коју је давао све.

У пјесмама често понавља своје мисли, или их комбинује вјешто у некој сљедећој пјесми. Стога, исчитавајући пјесме, стиче се утисак да се стихови понављају. Лијепо речено ''волим те на сав глас'' и то се понавља и наглашава у неколико пјесама. Вољети ''на сав глас'', за Нешковића је вољење пуним срцем, искрено, без лажи, са задовољством и уживањем у љубавним страстима до краја, без лажних удварања и лажних обећања.

                У пјесми ''Чежња''  у жељи  да постигне циљ, сања о срећи, која би била, кад би се она предала његовом загрљају :

''Једном ћеш бити у загрљају мом,

дрхтаћеш од среће

као лист дрвета мојих жеља...''

               Пјесма ''Искушење'' је антологијска , како човјек може да воли, гдје је сав свој осјећај испољио без скривања, како може снажно да буде заљубљен, и гдје ништа није љепше од љубави.

               Кад читамо љубавну поезију Гвоздена Миле Нешковића, уживамо у његовим љубавним доживљајима, страстима и жељама израженим кроз стих и мисли. Он воли ''лудо'', ''на сав глас'' и разголићује себе као ''ја'', љубавник је, и онај који зна да воли више него ико други. Јесмо ли искрени да признамо да смо понекад слични, али нисмо храбри да то кажемо, ''на сав глас'', као Нешковић. Његова поезија је сладуњава и има окус мириса љубави искрене , често варљиве у чије замке не упада. Љубавник без граница, срећан што зна да воли, али тражи да буде вољен.
Зато, ма колико било пјесничке мањкавости у форми , изразима стиха, пореданих ријечи и мисли, пјеснички је све вриједно што је Нешковић написао. Права је посластица за читање његове љубавне поезије, која има еротских особина, која не тежи претјеривању, него суптилности изражавања љепоте додира женског тијела. Љубав и срећа основни је мото његовог стваралаштва.

            О томе Нешковић пише у својој новој књиги поезије, коју препоручујем за штампу а читаоцима за читање.

У Дервенти, љета господњег 2018.

Савко Пећић Песа

Фотоси и текст : Савко Пећић Песа