ЗАГРЉАЈ ПРОШЛОСТИ
Ту сам је некад сусрео
љупка и драга бијаше
сусрет је кратко трајао
њен прамичак косе
у живот се увукао
На асталу црвена јабука
мирише дуња са ормара
Простор празан стварају
слике што очи не виде
а мозак региструје
Она је ту негдје
са двије црвене вишње
руж на уснама се топи
мирис липе ствара хладовину
док сунце силази на починак
Храпави зидови отисцима
боје њене руке у загрљају
паучина хвата вријеме
у пролазу коса мирише
на гранчицу јоргована
Комарац је све узнемирио
капљица крви је остала на лицу
зујање је прекинуло тишину
у коме сам се задесио
и сјетом загрлио празнину
Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар