ЗДРАВКО ЛУКАНОВИЋ

ГЛЕ  ПТИЦЕ ПЈЕВАЈУ

Кад мало дубље загазиш
у смисао постојања,
схватиш да ниси ни постојао.
Ево рецимо ја...
Немам ни једну једину
фотографију као доказ 
да сам живио,
ни са:
свог рођења,а ни са крштења, 
одрастања и вјенчања,
а зацијело нећу је имати 
ни са мог упокојења.
Јер ако немаш слику нечега
то се није ни догодило...
Имам неке папире
који не доказују баш ништа.
Јесам ли удисао туђи дио
кисеоника?
Како онда оправдати живот?
Чиме ћу овјековјечити
своје постојање?
Можда залудним криком
кроз стих свој?
Ил' хладним каменом поврх
утабаног сјећања
што казује путницима прошлости,
да је ту једном,
гладан и бос, постојао човјек?
Питања је много,
а одговор нијем у болу чами
и вјечно ће да чека 
упокојеника будућег свог.
Чујем глас из даљине...

Гле... птице пјевају!
Можда нам донесу прољеће,
можда нам у пјеву њиховом,
сва питања, одоговор постану ?

ЗДРАВКО ЛУКАНОВИЋ

Припремио и фотос: by Савко Пећић Песа