Слободанка Б.Ђукановић

ДА ЛИ ЈЕ ТРЕБАЛО

Слободанка Б.Ђукановић

Шта је мени требало да,,,
пјевам њиве и пропланке,
троношце,сачеве и чанке,
старе млинове, брначе и клинове,
кланце и разигране јањце-
трешње у цвату и онé зреле румене,кад-
све је то могло остати у мене 
''ȏно за успомене.''

Шта је мени требало-да
прољеће, љета, јесени и зиме
из ћаћевине моје
пренесем у риме.

Шта је мени требало
све то кад, ето,
тамо могу ногом и оком,
срцем и крвотоком,
све то да покријем.
Зар морам у пјесму да слијем?

Шта је мени требало, да
опјевам огњиште којег нема
и матер моју кад цицвару спрема и
погачу под сачем...и
чанак с кајмачли омачем.
Ма, шта је мене требало?

Да вирнем у кијер, у шушкаву сламу,
кад- тога нема више ни зере,
и у мени оста ово мало вјере,
јер ту су моји кор'јени.
Ама, шта је мени...

Шта је мени требало да...
Просипам слова по њивама-
да плашим свраке у рими,
да пишем плетива и прела
и мирисе домаћег јела,
Шта је то мени требало...

Да пјевам о кокама, буњишту и буџаку,
о ћаћиној оплази, о орању о ткању,
о бијелој ради на ливади,
када...те успомене само цвијеле-
како у селу стȃрине ''веле.''

Шта је мени требало да,
пјевам пјесме опјеване,
са моба и зборова-
да ''китим чобанске,'' овчица и торова,
и ћерам ехо по доловима-
а опет ,зађем у каљаве дубине
па пјевам мочила, пратљаче и рубине-
''Види мене хм...из успомене''

Шта ми је то требало да,

да плашим тице из шенице,
да носам сламку у нарамку
и ресама из природе китим своје пјесме.
Није ми то требало ,али ето-
опишем све то.

А... могла сам лијепо из прве руке,
без муке, да душу прострем тамо.
Па и није требало , ал' ето
да о том читамо:)))

Уредио и фотоси : Савко Пећић Песа