Мирослав Б. Душанић
Да видим поново кривудаву цесту
од Осиње до Појезне,
да је посљедњи пут препјешачим
кораком свих корака.
И завршим недовршено
путовање.
Али судбина не чека
као затурене ствари у ормару.
Она је велика ријека,
која вијековима оживљава
свијетле и тамне предјеле човјека.
И има небројено много лица,
паганска, света...
И блато.
И злато.
Март 2012/Март 2015.
Мирослав Б. Душанић
Уредио : by Савко Пећић Песа
Вртоглавица
изађем са штапом на улицу
опрезно и тјескобно као Борхес
бол у кичми ме опомиње смрт је свуда око нас
у случајном блијеску свјетлости
стоји на ивици плочника
или на пјешчаком прелазу
насмијана држи црну бројаницу
и вријеме нам одбројава
можда шета крововима града
да би се изненада у лику птице
циљано или насумице
обрушила на првог пролазника
изађем са штапом на улицу
опрезно и тјескобно као Борхес
бол у кичми ме опомиње смрт је свуда око нас
у случајном блијеску свјетлости
стоји на ивици плочника
или на пјешчаком прелазу
насмијана држи црну бројаницу
и вријеме нам одбројава
можда шета крововима града
да би се изненада у лику птице
циљано или насумице
обрушила на првог пролазника
Пјесме су ми крици
биле су свратишта
биле су света мјеста
у њима била љубав
и њежност
у њима огањ и сан
и одоше
свака својим путем
однесоше душу
пјесме су ми крици
машем
испред кућног прага
и ћутим
ГРИЗОДУШЈЕбиле су света мјеста
у њима била љубав
и њежност
у њима огањ и сан
и одоше
свака својим путем
однесоше душу
пјесме су ми крици
машем
испред кућног прага
и ћутим
Да видим поново кривудаву цесту
од Осиње до Појезне,
да је посљедњи пут препјешачим
кораком свих корака.
И завршим недовршено
путовање.
Али судбина не чека
као затурене ствари у ормару.
Она је велика ријека,
која вијековима оживљава
свијетле и тамне предјеле човјека.
И има небројено много лица,
паганска, света...
И блато.
И злато.
Март 2012/Март 2015.
Мирослав Б. Душанић
Уредио : by Савко Пећић Песа
Част ми је! Поздрав са сјевера...
ОдговориИзбришиЕх роде, роде с Дањишта, земље неплодне иловаче и јастребових пребивалишта с висина храстових и слатких извора воде и земљице гдје је увијек за навијеке хљеб насушни био чесница и тешка мука зноја предака наших.
ОдговориИзбришиДа знаш само колико се радујем твојим писанијама и успјесима, ради нашег рода,наших бреза, јасика и липа,које шуште кроз времена а о њима до сада није нико пјесме писао нити у свијет зрацима сунца освјетљавао да постојимо .
Хвала на предивним ријечима. Али не заборави ни ово:
ОдговориИзбришиOд искона Појезна
од искона
као икона
све што је
Појезнa
мило и драго ми је
ту су моји годови
родови и плодови
огњишта кућишта
и вјечна спавалишта
предака мојих
Савко Пећић Песа