петак, 9. октобар 2015.

ПЈЕСМЕ СУ МИ КРИЦИ

Мирослав Б. Душанић

Вртоглавица    
изађем са штапом на улицу
опрезно и тјескобно као Борхес
бол у кичми ме опомиње  смрт је свуда око нас
у случајном блијеску свјетлости
стоји на ивици плочника
или на пјешчаком прелазу
насмијана држи црну бројаницу
и вријеме нам одбројава
можда  шета крововима града
да би се изненада у лику птице
циљано или насумице
обрушила на првог пролазника

Пјесме су ми крици

биле су свратишта
биле су света мјеста

у њима била љубав
и њежност
у њима огањ и сан

и одоше
свака својим путем
однесоше душу

пјесме су ми крици
 
машем
испред кућног прага
и ћутим
ГРИЗОДУШЈЕ

Да видим поново кривудаву цесту
од Осиње до Појезне,
да је посљедњи пут препјешачим
кораком свих корака.

И завршим недовршено
путовање.

Али судбина не чека
као затурене ствари у ормару.
Она је велика ријека,
која вијековима оживљава
свијетле и тамне предјеле човјека.

И има небројено много лица,
паганска, света...

И блато.
И злато.

Март 2012/Март 2015.

Мирослав Б. Душанић

Уредио : by Савко Пећић Песа

3 коментара:

  1. Ех роде, роде с Дањишта, земље неплодне иловаче и јастребових пребивалишта с висина храстових и слатких извора воде и земљице гдје је увијек за навијеке хљеб насушни био чесница и тешка мука зноја предака наших.
    Да знаш само колико се радујем твојим писанијама и успјесима, ради нашег рода,наших бреза, јасика и липа,које шуште кроз времена а о њима до сада није нико пјесме писао нити у свијет зрацима сунца освјетљавао да постојимо .

    ОдговориИзбриши
  2. Хвала на предивним ријечима. Али не заборави ни ово:

    Oд искона Појезна

    од искона
    као икона
    све што је
    Појезнa
    мило и драго ми је

    ту су моји годови
    родови и плодови
    огњишта кућишта
    и вјечна спавалишта
    предака мојих

    Савко Пећић Песа

    ОдговориИзбриши