Недељка Ђукић Боројевић
Мој драгане, бриго моја,
радо би´ ја била твоја.
Кад би знала моје луче,
да ти замном срце туче.
Кад би знала мој невене,
да ти душа замном вене.
Чекала би ноћ да падне,
дошла би´ ти Бог што дадне.
Ал´ ја не знам мисли твоје,
зато питам срце своје.
"Шта ако он другу нађе,
мени као сунце зађе?"
Познаје ме срце моје,
савјете ми даје своје.
"Како год да буде било,
чекај твоје сунце мило.
Сваку вече на западу,
и никад´ не губи наду.
На истоку сваког јутра,
како данас, тако сутра."
Своје срце послушаћу,
за љубав га теби даћу.
Јутра с´ тобом да ми свићу,
мој драгане твоја би´ ћу.
радо би´ ја била твоја.
Кад би знала моје луче,
да ти замном срце туче.
Кад би знала мој невене,
да ти душа замном вене.
Чекала би ноћ да падне,
дошла би´ ти Бог што дадне.
Ал´ ја не знам мисли твоје,
зато питам срце своје.
"Шта ако он другу нађе,
мени као сунце зађе?"
Познаје ме срце моје,
савјете ми даје своје.
"Како год да буде било,
чекај твоје сунце мило.
Сваку вече на западу,
и никад´ не губи наду.
На истоку сваког јутра,
како данас, тако сутра."
Своје срце послушаћу,
за љубав га теби даћу.
Јутра с´ тобом да ми свићу,
мој драгане твоја би´ ћу.
Нема коментара:
Постави коментар