КУЛУК

Кулук је  радна обавеза коју су у краљевини Југославији прописивале власти. Тако су сви способни мушкарци били обвезници кулука.У времену од 1920 - 1939.године,обавеза кулука у општини Осиња састојала се од три до пет дана на поправци и одржавању пута на реалацији Драгаловци – Јелах, иако овај пут мјештани општине Осиња нису никада  користили.

Онај ко не одради кулук био је обавезан да плати за сваки дан по 10 динара,а ако се и помоћу принуда не изврши наплата, онда је био обавезан да за један дан неодрађеног кулука одлежи један дан у затвору. Предсједник општине и народни посланик могли су ослободити обвезника, кога су они хтјели, од издржавања казне.

На други начин на овом крају се дешава нешто слично, само на модерни начин. Наиме, кроз ова села пролази и изградњи аутопут Бањалука – Добој. Иако пут пролази поред кућа  и испред носа Осињана они неће од њега имати много користи, јер немају прикључак на тај пут све до Добоја или Прњавора. Тако ће будући аутопут градити Осињани, дати своје природне ресурсе на услугу, али ће Јелах имати већу корист од њега, него Осињани. Коме би пало напамет да из Добоја или Прњавора скреће у Дервенту, или Осињу, него продужи право до Јелаха, гдје ће бити петља за улаз и излаз на аутопут.

Кулучено је и у доба нове Југославије, али су тада грађени домови, задруге и путеви по осињским селима и пут до Лупљанице. Касније ће се то претворити у самодоприносе и лично изјашњавање грађана за давање новчаних средстава за улагања у градњу инфрструктуре за увођење електрике, телефона , прављење, школа, домова, медицинских и  ветеринарских амбуланти.

Foto arhiva, tekst: Савко Пећић Песа