Ова репортажа је објављена у ''Ѓласу Српске''
2003.године. Нажалост бака Мара је након објављивања ове репортаже скончала
свој живот.
МАРА ПРИЈЕВИЋ СА 97 ГОДИНА ПАМТИ НАЧИН ЖИВОТА
ЖЕНА ПРИЈЕ СКОРО ЈЕДНО СТОЉЕЋЕ
ДЕРВЕНТА-
Мара Пријевић живи у Великој Сочаници код Дервенте и доживљава дубоку старост у
97. години живота. Рођена је у прошлом вијеку далеке 1909. године у породици
Скробић у селу Црнча , а удала се 1927. године у Пријевиће у Велику
Сочаницу,заселак звани Шерег.
Сретно и задовољно је живјела са својим мужем
Петром, који је умро 1982. године.
Мари Пријевић из Велике Сочанице код Дервенте
, сјећања нису избрисана из памћења и памти веома добро, шта се и како радило у њеним данима младости. Она памти, обичаје који
су били у то вријеме и понашања за вријеме просидбе, свадбе , након удаје и у
вријеме рађања дјеце.
Мара каже, да је у младости је све било
лијепо. Могло се радити, било је снаге и ништа није било тешко.Ишло јој је све
од руке.Сватовске дарове је израдила сама , ткањем, плетењем и везом.Знала је
да ради, од ткања до плетива,за себе и осталу кућну чељад.Једноставно сваки
посао јој је ишао за руком и брзо је научила све да ради што год је видјела
како то раде друге жене.
Oбичаји и начин живота женe,
прије скоро једно стољеће и касније није био повољан. Она је имала веома мало
права у кући, осим да буде послушна и радна.
Жене су радиле све послове у њиви,кући,око
куће и стоке, рађале и одгајале дјецу. Моралу су бити послушне и ''понизне''
пред мушкарцима. Након удаје носиле су дуго црну мараму или каук са бијелим
порубом и копачама око врата.То је обиљежавало њен положај у заједници гдје је
живјела. По томе се препознавала и морала је као невјеста слушати све у кући,
јер од ње су једноставно били сви старији и надређенији.
Бака Мара каже да је начин живота био веома
строг за женско у кући.Сатрији се морао поштовати, и знао се ред у кући. Свекра
и свекрву сваког јутра или кад се крене на спавање је требало пољубити у
руку.Снаха је свекру и мужу скидала обућу и прала ноге у дрвеном кориту,а кад
се умивао, морала је поливати воду и држати крпу-пешкир за брисање .
За синију(ниски столић,округлог облика) су
сједали кад се ручавало, али прво мушкарци, то јест свекар,па онда остали ,а
снахе су биле на крају,поготово млада. Млада је по обичају чекала да сви
ручавају.Задња је сједала за сто и јела што јој је остављено. Послије ручка
имала је обавезу да све очисти,опере и поспреми у кући .
Жене су своју трудноћу чувале од погледа
мушкараца и старијих лица. За све вријеме трудноће морало се радити без
поговора. Било је случајева,вели Мара да је жена родила дијете док је радила на
њиви.То је било код строгих домаћина,а она није доживјела тако нешто јер је
имала доброг свекра,односно главног старјешину у кући.Жене су након рађања
дјеце, као бабињаре биле једно краће вријеме заштићене од тежих радова.
Кад би се дијете родило , родиља седам дана
није излазила из куће.Отац дјетета и остали мушкарци су тек послије истека тог
времена могли да погледају новорођенче.Мајка није дојила прва своје дијете.
Првим млијеком дијете је дојила најближа жена-скора родиља и она се називала
помајком. Помајка је поштована од дјеце које је дојила као и мајка,јер их је
задојила првим млијеком.
-Сјећам се добро обичаја код даривања
дјеце.Жена која је родила дијете, називана је бабињара,и њој се долазило с
посебним понудама и најбољим јелима,како би ојачала након губитка снаге рађањем
дјетета.''Својат'' је долазила на бабине по редоследу, прво најближа,па онда
даља, казује Мара.
Бабине су посебан обичај, који је имао
свој,скоро би се могло назвати, ритуални обред у начину спремања хране.Обавезно
је спремана и стављана у једну посуду сва храна: цицвра ,пита,уштипци, кувана
јаја, преврата, сланина и на врху свега печена кокош или ороз-пијетао.
Кад би се ушло у кућу, прво је дијете даривано
неком ''милоштом'',одијелце са везом од ланенице, ланене пелене или неки
колач,бонбоне или неколико коцкица шећера. Даривало се и новцем стављајући
испод јастука ,да нико не види шта се и колико даје, да не би било урока.
Обично је то био метални новац ,а кумови и најближи су давали веће вриједности
као што је дукат или цекин од злата.Највише је било кованог новца од сребра.
Сви који дарују би дијете благосиљали да буде добро,вриједно ,здраво, весело,
паметно и да слуша оца и мајку. За софру, која је постављана на синију,обично
би сједала ,својат која је донијела бабине, заједено са бабињаром и осталим
укућанима,а са јелом би се започело након молитве. Бабињари је давано прво да
једе од свих јела помало,а могла је да попије и чашицу ракије како би прорадила
крв,тако се говорило,казује Мара Пријевић.
Дијете је спавало у бешици-колијевци или
љуљи-љуљашци,направљеној од дрвета, која је била,најчешће сва украшена
резбаријом.
Дијете је чврсто повијано у платно откано од
лана и везано повезом од сукна да не би остало ''кракатих'' ногу, а на руку је
везивана црвена трака против урока и злих очију.Ако би неко рекао да је дијете
лијепо и напредно, одмах је неко од укућана се прекрстио, пљунуо у ватру, како
га не би урекли.На дијете се није показивало прстом ,него пуном шаком да не би
се престало рађати .Шака са испруженим прстима је увијек у народу значила
множину,а у овом случају да се рађа већи број чељади у кући.
(Својат
или својта се у овим крајевима назива најближа родбина.)
Савко ПЕЋИЋ
Нема коментара:
Постави коментар