недеља, 21. септембар 2014.

АМВОН ИЗ ПОЈЕЗНЕ ДРУГИ ДИО



У историјској грађи краљ Драгутин није баш представљен као изузетно частан војсковођа, али му се приписује изузетна лукавост и непредвидљивост. Био је добар дипломата и знао је добро да маневрише. Лојалност угарском краљу је показао у збацивању оца са пријестола, јер му је сметала централизација власти, али такође и у својим антивизантијским коалицијама (као нпр. са Карлом I Анжујским, краљем Сицилије). Са тим поступцима он је папи "подгријавао наде" да ће те земље пасти/бити приведене под контролу Ватикана. Ту угарску и папинску наклоност, краљ Драгутин је веома добро наплатио. Уз богате дарове и добро опремљену војску, он у свом надлежству потпуно уништава „богумилску јерес“, преузима властелинске посједе богумилских присталица и почиње да обнавља хришћанску вјеру. Због повјерења које је задобио, није био контролисан и радио је све на своју руку. Ватикан и угарска пријестоница били су далеко. Почео је интензиввно да обнавља цркве и гради храмове, који су требали да буду носиоци и гарант његове моћи. Пропашћу богумила, рушењем њихових упоришта а посебно центра (црква Светог пророка Илије), овај дио Босне се омрежава густо повезаним храмовима и манастирима.
                               Амвон из Појезне, потиче из око 1590.године.
Тадашњи становници Појезне су из рушевина цркве Св. пророка Илије сачували неоштећен оловни амвон, пренијели га у своје село и изградњом цркве употријебили га у исте сврхе. Саградили су једну мању цркву у гробљу које је и данас познато као Старо православно гробље. Највјероватније је црква изграђена непосредно послије крвавих догађаја, тј. послије 1283. Тачну годину изградње је немогуће утврдити, али се зна да је црква била изграђена комбиновањем камена и дрвета. А порушена је и запаљена од стране сејмена када је ова територија заузета од Турака. Остало је записано да је Хусрев-бег 1512. год. заузео Ћеслицу (стари назив села) са виноградским посједом Ћесница. У цркву је постављен "оловни амвон", али је из сасвим необјашњивих разлога новосаграђена црква посвећена сасвим другом свецу - Светом Николи Чудотворцу (заштитнику Православља). Зашто је то тако остаје и даље непознаница.


Прикупљајући материјал за своје радове, 1937. год. проф. др. Миленко С. Филиповић записује: У Појезни на старом православном гробљу, говори се да је била црква и да су је запалили сејмени. Он даље наводи да је у Појезни била и „чадор“, покретна шатор-црква. Платно од тога чадора се дуго чувало. И сада стоји црква која се подигла место чадора. Црква је малена. Сем што је апсида изведена полукружно, основа је правоугаона. Кажу да је место трпезе била у олтару нека плоча са натписом, која је однета у Прњавор. У цркви је један дискос од олова. Познати сакупљач старина из Сарајева А. Пољанић однио је неку рукописну књигу из Појезне (Oktoix).



Интересантно је да је амвон од олова увијек описиван као „диск“ који је „одвајкада“ ту постојао. По причању господина Душана Јелића, сина свештеника Миливоја Јелића, који је 1951. године као учитељ службовао у Појезни, у том храму (мисли се на црквицу у Старом православном гробљу) је био похрањен један „диск“ изграђен од олова, којег су османлијски војници однијели са собом и истопили. Он такође наводи (али то није ничим поткријепљено - недостају докази) да је на „диску“ био исписан натпис: „село Појна 1202. година''. Па су многи били убјеђења да је Појна стари назив њиховог села, а да је временом преиначено у Појезна. Наравно, ово није тачно, како је настало име села ја сам већ описао у једном од текстова.

Ове тврдње су побијене пронађеним историјским изворима. Потврду о имену и величини села  проналазимо у првим сачуваним писаним документима, а они су као и за многа друга мања мјеста на Балкану из времена османске владавине. Наиме, Османлије су одмах по освајању одређених територија, дотичне територије са цјелокупним становништвом и материјалним добрима, уписивали у књиге власништва „Османске државе“. Поводи за то су били различити, а овдје је довољно да се помене, да је један од разлога био њихов уходан и веома добро развијен систем опорезивања, са којим се финансирала османска држава, војска, чиновништво и наравно њихова нова освајања.

А што се наводног натписа тиче, чак и да је постојао, овај натпис не би говорио о овом селу (Појезни), него о мјесту гдје се амвон првобитно налазио, а то је црква Св. пророка Илије (данашње село Дријен).


Иако је амвон од олова нестао, његов изглед нам је већим дијелом познат. За то можемо да захвалимо непознатом локалном каменорезцу/умјетнику, који је по сјећању за вјерске потребе исклесао нешто мању копију амвона.

Мирослав Б. Душанић
Фотос: Савко Пећић Песа

Нема коментара:

Постави коментар