У ДОЛИНИ МАНАСТИРСКОГ МИРА

 

ЉЕПОТА МАНАСТИРСКОГ МИРА

Бог нам подари вријеме када се наш народ све више враћа цркви, гдје у молитвама може наћи утјехе и тражити опроштај за своје гријехе на овом свијету, ријечи су епископа Василија

          ДЕРВЕНТА – У Доњој Бишњи код Дервенте, у дивном пејзажу уз рјечицу Бишњу поред трасе некадашње „ћирине“ пруге смјештен је женски манастир Покрова пресвете Богородице. 

          Манастир замислише и одлучише да направе Ратко Ђекић и његова најближа породица, на њиховом имању, а благословом епископа зворничко-тузланског Василија, започела је градња општежитељног женског манастира, који би посвећен Покрову пресвете Богородице.

          Своје имање, величине 114.460 квадратних метара земље и шуме, коју су наслиједили од својих родитеља, даровали су Српској православној црквеној општини Дервента, на коме је 22. априла 2002. године отпочела градња манастира. Темељи манастирске цркве и манастирског конака освештани на Видовдан исте године.

          На празник Покрова пресвете Богородице 2004. године, уз присуство више од 1200 православних вјерника, ктитора манастира и уже породице Ђекић, а уз саслужење већег броја свештеника Архијерејског намјесништва дервентског, епископ зворничко-тузлански Василије обавио је свечани чин освештања конака, манастирских крстова и звона.

          Тада, за кумове манастирског конака бише изабрани брачни пар Новак и Даринка Божуновић из Лос Анђелеса, који су поријеклом са ових простора.

          За кумове манастирских крстова наметнуше се својим даровима и вјером младе сестре Санела и Мелани Савић из Дервенте, док кума манастирских звона постаде Снежана Божуновић из Лос Анђелеса, иначе кћерка Новака и Даринке Божуновић.

          У молитви и радости народа зазвонише тада по први пут манастирска звона за вјеке вјекова која ће позивати својом јеком на манастирску молитву, а епископ Василије у својој бесједи рече присутним вјерницима:

          - Ово је велики дан за све вјернике Српске православне цркве, а посебно за вјерни православни народ општине Дервента и читаве Посавине. На овом светом мјесту убудуће ће се вјерни српски народ окупљати и надахњивати вјером православном. Бог нам подари вријеме кад се све више наш народ истински враћа цркви, јединој својој кући, у којој молитвама Богу може наћи утјехе и тражити опроштај за своје гријехе на овом свијету – ријечи су епископа Василија.

          Ктитор манастира Ратко Ђекић није крио своје узбуђење:

          - Одувијек ми је била жеља да подигнем цркву на имању свога оца Анте, који је био добар али сиромашан човјек. У далеком свијету тај сам сан много пута сањао. Па могу рећи да ова сада љепота, црква, конак, двориште, рјечица Бишња, све ми је то као сан, јер не могу да вјерујем да сам остварио оно што сам желио и зашто сам имао пуну подршку моје породице, без које не бих испунио оно што сам одавно желио – рекао је Ратко Ђекић. 

            Манастир је попримио свој вањски изглед, а ових дана почеле су припреме за извођење унутрашњих радова, што је најсложенији и најскупљи дио посла.

          - Уз Божју помоћ урадићемо на вријеме све то, али је битније да су већ сада ове грађевине поред рјечице Бишње надалеко од града постале обиљежје и разгледница Дервенте. У дивном пејзажу то све скупа у свако доба године изгледа веома лијепо, а људи са стране долазе и фотографишу, хоће успомену – казује протојереј ставрофор дервентски Драган Каиновић.

(Напомена : И поред тога што је било планрано да буде женски манастир, 
Манстир након завршетка неће заживити као женски манстир, него као опште житељни  мушки манастир )

Iz knjige ''Životok'' Savko Pećić Pesa