На перилишту душе
И жабе крекетуше су нестале
нису више изнад пласта
испод листа храста
у потоку поред шаша
Бумбара теретњака нема
пчеле по ливадама невесело зује
цвијетнице полен све мање
носе
и не плоде да животом роде
На путевима и стазама оструге
вијуге запињу пролаза нема
без ограда и прелаза
и зецу је слобода тања
Понекад хукне сова
и страх ноћни до табана
утјера
дланове оструге не боду опет
шаке жуљевите без рала и
мотике
Све ће зарасти у ђавоље коло
у остругама играће змије повијуше
преко потока изнад вира и прелаза
испод цера неће се палити
одора
Зачетком у ватри на оној
страни
нестаје живот из пепела рађања
у зукви гдје погача мирише
на перилишту новог весеље
Савко Пећић Песа
(Мирославу Б. Душанићу )
Два мала коментара сам оставио на мом блогу, нешто више о свему томе, највјероватније у "пјесничкој или записничкој форми" на старом мјесту - мом блогу...
ОдговориИзбришиХвала Ти!