дервента мој троугао

Додирујем шапатом

пјесму на табанима
узнемирену младост будим
и грлим изнад дрвореда
оштре зраке сунца
хватам ослонце живота
док се на жици клатим
и стављам у њедра
све

Тамбурица поскочица
тамо и овамо бруђица
на петама слама
блатњава закачила се
остала пљевом засута
јабука жута
са зрневљем пшенице
дјеца изрођена

И шаке тврде
у годове увијане
на леђима пуним камења
мјешину тешку носио
и под теретом стењао
ватра на образима горела
са земље хљебне мрвице купио
стидан себе и од себе погнуто
али поносно у висину
увијек гледао

И тако животом
бродио и водио
и све издржао
трачнице пруге под ногама
осјетио и схватио
да је Дервента
мој зачарани тругао

Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA