забиљешка

ЧЕСЛИЦА - ПОЈЕЗНА

 

                                           Цер у Појезни симбол старости

У монографији ''Осиња'' из 1982. године пише:

''Према турском дефтеру(попис из 1570. и 1600. године), а ово је први писани извор о нашим селима, то централно насеље је имало име Чеслица. Према тексту у дефтеру, ово име потиче из времена средњовјековне босанске државе,а доласком Турака и новог становништва, јавља се име Појезна. Нужно је исказати озбиљне резерве око овог назива. Прво у читању имена Чеслица, што чини и аутор који објављује овај дефтер.Затим, остаје нејасно да ли се назив односи на сеоско насеље, или на једно подручје, некакву мању жупу.

Када се подаци из дефтера упореде са прикупљеним подацима са терена – два гробља и једна црква на три разне локације – онда се име Чеслица најпре може односити на подручје у коме је могло бити и више сеоских насеља. Могуће је да је, током старијег средњег вијека, ово име означавало шири простор око ушћа рјечице Илове у Укрину.''

Да је у то вријеме пописа постојао назив Чеслица за шире подручје се може тврдити, али даљи подаци са терена недвосмислено указују да је назив Појезна постојао у то вријеме, јер и сад једна мала рјечица на граници са селом Дријен носи назив Појезница. То све указује да је назив Чеслица означавао шире подручје, као нека општина, можда чак црквена, па је чак могуће да су том подручју припадала и нека сеоска насеља (Брестово, Митровићи,Јелањска, Цвртковци и Тисовац) преко рјијеке Илове, јер су дуго била у вези за ово мјесто, као једино црквено молтвиште и окупљање на разним зборовима и свечаностима. Исто тако, сва насеља  припадају јужним обронцима планине Крњин уз рјечицу Илову. Старо црквено звоно на Појежњанској цркви је изливено прилозима вјерника из ових села.

О Чеслици и Појезни има неких записа и података, који се тешко проналазе, јер су негдје у архивама или књигама прекривени прашином. Сваки нови податак је драгоцјен и вриједан, као овај који пронашао и наводи Нинко Добриловић из Дервенте.

Један изворни текст и забиљешка гласи овако :

Od strane Turske carevine 1604.godine je izvrsen prvi popis
''Husev-begova vakufa koji je bio sastavljen od sest oblasti ili nahija kako su se sluzbeno tada zvale. ito Pasa sandzak /grcka/,Tesanj,Jajce,Pozega i Ostrovica /Dalmacija/, Danasnje selo Pojezna se u orginalnom popisnom dokumentu Tapu ve kadastro No 479,folija 347 strana 7-12 /Dr,Adem Handzic/ pominje pod nazivom
Jezanc, a treba da stoji Ceslica kako je zabiljezeno u analitickom
popisu naselja.U tom dokumentu koji nosi prevedeni naziv
VAKUF RAHMETLI HUSREV-BEGA,ZA IMARET,DZAMIJU,MEDRESU,HANIKIN,MEKTIV,I TURBE U SAMOM SARAJEVU je popisana oporeziva imovina u svih sest nahija.
Selo Ceslica, koje je nizi oblik organizovanja nahije, a opet visi od Mahale je raspolagalo sa oporezivom imovinom u vrijednosti -4.845
akci /jedan dukat 120-130 akci/, dok je ovog sela Brestovo oprihodovano
sa -2.222 akca.Oprihodovana suma novca je iyra\ena sa minusom isto kao i selo Gornja Modrica, drugim rijecima Kalosevic,njegove mahale Gornja Radnja,Cerovica,''
U ovom dokumentu se ne pominju druga sela u nasoj danasnjoj regiji
Izvor podataka ,autor Dr. Adem Andjic.

Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA