старац и дрво

Старац је посјекао дрво, а онда дуго гледао годове, као да је нештo страшно урезивао у своје старачке боре. Сјео је на пањ, а из очију су капале сузе.

Случајни пролазник угледа старца како плаче, застаде и упита : ’’Старче, зашто плачеш, ако је дрво тешко, могу ли ти помоћи ?’’

Старац се усправи, одахну и погледа човјека: ’’Да, да, дрво је тешко, али није у томе проблем непознати човјече.’’

Пролазник се окрену и око себе није видио ништа, осим дебла дрвета и старца који плаче.

’’ Па каква те голема несрећа снашла ’’?

’’Ех мој синко од радости плачем, јер познајем ово стабло кад је било само једна мала гранчица, а ево сада много дрва ће ме огријати’’.

’’Кад си у радости не треба да плачеш !’’

’’Лако је то рећи, али туга голема обузела ме око срца, јер више никада нећу дочекати да нарасте оволико дрво’’, рече старац и заби сјекиру у пањ.

Шума као да се занијела од силине ударца сјекире, а шкргут старчевих зуба далеко се разлијегао долином.

Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA