Дервентски вашар

Традиција стара 160 година

 

 

Код православних хришћана у Дервенти, тежња за изградњом цркве је постојала одувијек али се она није остварила све до средине 18 вијека.Тек, након друге замолбе код султана Абдул Хамида, 1851. године стигао је ферман да Срби могу правити своју цркву.Постоје писани трагови да су у Дервенти и околним селима биле изграђене православне богомоље још прије доласка Турака.
Тако , године 1851. тадашњи дервентски парох Стеван Јелић и трговци Ђорђо Костић, Ристо Костић и Симо Карамитровић са осталим парохијанима започеше градњу дервентске цркве. Зидање је трајалао до 1855. године, кад је црква освећена и посвећена Успенију Пресвете Богородице.
Поводом освећења цркве одржано је велику народно весеље, гдје бијаху и славише сви заједно са праволславцима,без обзира на вјеру.То весеље се из године у годину одржавало и тако постало опште народно и традиционално, као надалеко познати дервентски вашар.
У почетку, све се одвијало око цркве након одржавања литургије, а касније се весеље преселило на сточну пијацу, гдје и сад траје и ове године обиљежава 160. годину постојања.
Дан Успенија Пресвете Богородице-Велика Госпојина је крсна слава Црквене општине Дервента, а од 1993. године и крсна слава општине Дервента.
Црква чија је градња започела 1851., а завршена и  направљена 1855. године, нажалост у минулом ратном сукобу у јутарњим сатима на Спасовдан 1992. године је минирана и порушена до темеља.Као свједок постојања остао је оштећени звоник.
Занимљиво је да овај храм био цијењен и посјећиван од многих представника влада и царева Русије, Аустроугарске , Србије , Црне Горе и добијао је вриједне поклоне. Није порушен у Првом и Другом свјетском рату, а поправљан је и у доба послије Другог свјетског рата.
У центру града сада је изграђена нова велика Саборна црква посвећена Успенију Пресвете Богородице.
Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA