Осиња код Дервенте

Споменик у загрљају липе

ОНА и ОН.....

ЛИПА, са мирисом, ублажујућег цвјетног својства,
симбол је, њежне вјерности,
светиште овоземаљског тројства
и Љубавне наде и вјерне смјерности.
........................................
Шибају је олује и громови,
ал`у њеној мекоћи,
Љубав тиња
Урасла камена знамења,
маховином обрасла светиња,
под њом се скрила и црна шкриња,
ту се прича-прича њина...
.........................................
Никла и изникла,
на судбини прорицања,
на киши и сунцу,
у времену болног одрицања,
и животног почетка и краја,
ни небо, ни земља, сад их не раздваја...
...........................................
ЛИПА-Tilia, filiom у миру и спокоју,
драгог из коријена изњедрила,
обгрлила, загрлила Љубав своју,
а гроб му пјесмом и мирисом наткрила.
............................................
Тијелом и душом уз камен се сљубила,
Љубав им јача и од смртног вапаја,
сјеном својом од пролазности га скрила,
јер Љубав, оне који се воле и у вјечности спаја

Срето. С. Лужански

 

 

ЗАПИС ИЗ ОСИЊЕ

Липа загрлила споменик

У Осињи поред цркве, посвећене Светом велемученику Пантелејмону расте стара липа. Некад је на том мјесту било више великих стабала липе. Остала је само једна стара липа и још неколико мањих, односно млађих липа.

Старост  ове липе није тачно утврђена, али јој можда старост, много више одређују, два сачувана поред ње споменика. Један споменик крсташ је поред липе, а други се налази уз стабло липе, која га је обгрлила. Ова појава је веома интересантна и изазива сваком посматрачу посебну пажњу. 

Загрљени споменик много је интересантнији, из разлога, што га је дрво-липа временом прихватила у загрљај и као да не да, да се одатле помјери и нестане.
Према казивању мјештана из Осиње, стабло ове старе липе је било потпуно труло прије неколико година. Након једне јаче олује и удара грома, крошња је пала. Из остатка тог дебла, пања, висине око пет и више метара, липа се опет нагло обновила и још више загрлила споменик. 

Око цркве је некад било старо гробље. Временом је напуштено.Неки су споменици остали и сачувани, као ова два поред липе. Липа их сачувала од рушења и нестајања, што је посебно занимљиво.На већој површини око цркве, сачувани су још многи разбацани стари камени крстови, што говори о великој старости, која датира све до 18. вијека. На једном од ових споменика, поред липе, још увијек се може прочитати, 1783. година, што одређује годину рођења или смрти покојника.

Црква у Осињи је више пута рушена и обнављана,тако да живот липе и постојаност камена са крстом се одржавају, даље надвладавају времена и силе природе, не дајући да се заборави давнина, именом уклесана у камену.

Многи који долазе у цркву обилазе овај несвакидашњи призор загрљене липе и споменика, запале свијећу и с чуђењем, али и вјером у Бога одлазе. Неки тврде да је то споменик подигнут у давна времена неком од свештеника са осињског краја.

Fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA