коледавци

прастари обичај

Један од прастарих обичаја који је често био забрањиван у прошлом времну били су коледавци или коледање, а који се организује сваке године уочи Материца. Данас се тaj обичај враћа и одржава у народу.

Коледавци су поворка маскираних коледара који иду од куће до куће навече уочи Материца,на предпоследњу недјељу пред Божић.Сасатав ових поворки је отприлике као и сватова.Тако у поворци буду ''старјешина'' којег сви слушају,''млада'',то јест мушкарац маскиран као невјеста,''дјевер''''Стари сват'',''кум'',''ђаче'',''јарац'',''бик'',''ован'' и друго. Коледавци изводе пјесме,а''старјешина'' обично иде први са неким музичким иструментом,или штапаом,а за њим дјевер води невјесту.''Старјешина ''одређује мјесто куда ће се кретати,гдје ће се стати.Најчешће свира се шаргија и двојнице,али коледари не играју него пјевају ''коледавске'' пјесме с карактеристичним припјевом, ''Коледо,ледено'',''Коледо медено''.Пјесме се изводе у знак зиме која ће бити ледена,али са жељом да љетину не потуче лед.

Коледавци иду од куће до куће.Кад дођу близу куће почну с пјесмом,па пјевају идући,тако да заврше непосредно пред кућом:

Коледо,ледено. Коледо,медено! Отвори врата,домаћине, Коледо,медено! Ова кућа поштена је, Коледо,ледено, Коледо медено!

И тако све док домаћин не изађе из куће,а ако домаћин не отвори врата ,неће ући унутра.А кад им се отворе врата онда улазе.У кућу не улазе сви коледари, јер се вјерује да не ваља ако неко преброји колико их у поворци има,па ако би их неко успио пребројати морао би неко од њих умријети.Стога не улазе у кућу него стоје напољу сакривени.А да заиста не би били пребројани носе у мјешини мачке,а нарочито раније су ношени мишеве,па никада их нико на тај начин није могао пребројати. Број у поворци је увијек непаран.У кућу обично улази'' старјешина'' ,''млада и ''дјевер'', клањају се пред домаћином и кажу:''Како си домаћине,и сва остала чељад?!''.Тада''млада'' прилази домаћину и пољуби га у руку и сву кућну чељад редом.''Стари сват'' и ''кум'' нуде домаћина ракијом медовачом,а ''дјевер'' подноси јабуку ради даривања ''младе''.На јабуку се обично дарује новац,или нека тканина, приглавци, мараме , пешкири и слично. Пошто домаћин прими њихово ''поштење'',онда он даје своје.Старјешина прима ''поштење'' и благосиља кућу и жели му срећу,напредак , берићет и да буде све напредно у кући.

У овом крају се каже да треба у пићу ''отројчити'',то јест три пута из чутуре се нагиње и пије ракија,благосиља: прво за здравље домаћина и укућана, други пут за добру срећу и трећи ''Божја ,нек нам буде на помоћи''.

Док се све то одвија у кући домаћина,напољу се опонашају разни гласови домаћих животиња, јарца, овна, говечета, пса мачке и тако редом и других домаћих животиња,а онда се започну разна задиркивања и пјевају шале и започиње пјесма:

''Отпремај нас,домаћине,Коледо..'', и тако даље.

Домаћин поред новца којим је даривао младу дарује остале коледавце сланином, сиром, јабукама, сухим шљивама, орасима, кукурузом, брашном и другим што има у кући. Наравно,све је намијењено према сасатву поворке, мачку је намијењена сланина, говечету брашно и со и тако даље.

Улога у поворци''ђака'' је такође намјенска.У ранија времена је он читао народне епске пјесме, нарочито јуначке, а сада углавном води рачуна о даровима које добију.Њега обично даривају приглавцима,чарапама, или неком другом тканином.

Након примања дарова коледавци се поздраве са домаћином који им зажели сретан пут а они одлазе с пјесмама, које имају садржај захвале на даровима које је дао домаћин Домаћин ,обично за испраћај испрати једним пуцњем из пушке или кубуре ако има, акао нема, данас су ту на употреби петарде па се за ту прилику набаве и баце за коледавцима.Кад пуцањ одјекне у поворци настане вриска и криска која мора бити што јача, како би следећи домаћин чуо да му долазе коледавци.

Ако неки домаћин не би отворио врата коледавцима,онда би они завијали око куће као курјаци, лајали као пси и бацали на кућу''сугреб'',то јест земљу коју су гребли ногама, да науде шкртом домаћину, па ако им и послије тога не отвори,запјевали би:

Еј домаћине,више куће ти глогови, Ниже куће ти гробови!

Након тога би прекинули пјесму удаљили се од његове куће и поново почели коледати идући пред кућу неком другом домаћину у селу.

У ранија времена се гледало то, да се двије групе коледаваца не сусретну.Ако би се сусрели онда би се потукли. Данас више нема туча, јер се групе коледара договоре куда ће ићи да се не сусретну. Ако се ипак сусретну онда заједнички наздраве ракијом једни другима и окрену свако својим путем.

Коледавци су кажу прастари пагански обичај који је остао још од многобожачких Славена, али је он прихваћен и у мудерна времена и увијек прилагођаван новим животним токовима.Коледавци коледају све до сванућа.Црква се овом обичају никада није противила, а у Великој Сочаници све се коледарске групе ујутру састају код цркве, гдје их дочека свештеник, благосиља и онда заједнички у молитви дочекју јутро.Ту се дарови сакупе и припреме за подјелу сиротињи у селу.Дио новца оставе и заједнички потроше у јелу и пићу уз весеље.У ранија времена, кад је било сиромаштво у брашну и житарицама, сланини и слично коледари су дијелили све између себе,а највише су давали најсиромашнијим члановима групе.

Богате газде су вољеле кад им дођу коледавци,а за једну ноћ знало је да дође и по неколико група. На тај начин они су мјерили свој лични престиж у селу или неком крају.Ако им више коледара посјети кућу, више су они нешто значили у селу.Било је газда код којих коледари никада нису ишли пред кућу, јер нису то заслужили од коледара,зато што су израбљивали сиромашне сељаке на радовима у њиви или код куће.Сиромашни свијет је увијек радо примао коледавце.Коледавци сиромахе нису заобилазили нити су од њих узимали велике дарове.

Кућа домаћина код кога је неко у току године умро се заобилази и кад се поред те куће пролази не пјева се и не галами,а домаћин у знак захвалности што коледавци учествују у његовој туги,палењем свијеће у кући или палењем и гашењем свјетла, лампе гасаре даје им до знања да је чуо њихов пролазак поред његове куће.Тад коледавци застану, прекрсте се и наставе пут,па кад измакну од те куће почну поново да пјевају и коледају.

Занимљиво је, да у поворци коледара не смије бити женско лице. Коледари могу бити само мушкарци. Жене те вечери не излазе из куће,а све скупа је посвећено дану Материца, па ваљда отуд су жене поштеђене и остају код куће да се одмарају и тог дана мање раде послове око куће.У неким кућама кад се дође код домаћина женско се крије, нарочито ако је чедна дјевојка, а коледари кад знају за то, пожеле јој срећу да нађе поштена и добра момка и за њега да сe уда.