и све стазе сјећалице
танке ноге ходалице
чарапице шаренице
што прегазише стрнокосе
и све моје родно
плодно благородно
што у нама бдије
и живот нам мије
све што има у сјећањима
и онога мрава испод храста
и јабуке руменике
зеленике парадије
миле ми обадвије
а и крушке петровке и видовке
ма и табана босих и пролаза
за увојцима што претрчах пропланке
кроз воћњаке поред шљиве ранке
за плетеницама налеђницама
и дрхтавих руку њених
што ме снено буде у поноћ
и јутра рана на уранке
и на сијено меко
у мирису што сам дах ухавтио
и заувијек њој се зареко
Савко Пећић Песа
и поред многих животних
ОдговориИзбришипутешествија и мученица
на крају нам остају
и радо се сјећамо
само радосница