вршалица - дреш
Људи су од давнина сијали раж, јечам,зоб и пшеницу.То су радили на разне начине и настојали да обезбиједе годишњу количину усјева за своју прехрану. Род ових усјева се некад мјерио на неколико стотина килограма посијаних на великим површинама. Данас постоје вјештачка ђубрива, која поспјешују производњу и добар род и на лошијим земљиштима.
Како се развијала и повећавала производња ових житарица, тако је и обрада земљишта, као и вршидба попримала савременије облике. У давна времна људи су мале количине стрних жита млатили дрвеним моткама, касније је неколико пари волова или коња газило и трло класове, па се тако одвајало зрно од пљеве. Након тога се појављује машина са бубњом, коју су окретали коњи трчећи у круг на арману, а звала се гефло. Све је рађено и усавршавано да се што лакше добије чисто зрно од пшенице или неке друге стрне житарице.
Појавом мотора рад се олакшава, али је још увијек било сувише компликовано да се дође до чистог зрна. Мотор, најчешће звани ''аран'' је преносом путем кајиша покретао машину са бубњем, која би избијала жито и пљеву заједно. То се, онда купило и носило на решету, гдје се одвајала пљева од зрна. Решето су, с једним видом лопатица на осовини, окретали људи. Кад се лопатице покрену прозводиле би покретање ваздуха, који је избијао лакшу пљеву напоље,а зрна би падала у врећу чиста.
Ипак, све је олакшано, онда кад се појавио дреш, машина коју је покретао мотор преносом на кајиш,а која је одмах од сламе и пљеве одвајала и редила жито.
Данас , скоро да је дреш заборављен и не користи се,а жетва пшенице се обавља са комбајнима, који раде на њиви, а чиста пшеница , најчешће се одвози одмах у велике силосе.
Жетва и вршидба у народу је увијк поштована. За ту прилику су припремане свечаности у част рода пшенице и погачи. Кад се пшеница пожање на њиви, жетеоци су одлазили код домаћина на вечеру, која је била богата јелима и пићима, а послије се играло и веселило. Тако је исто рађено кад се пшеница оврши на арману, који је увијек био у близини куће. Вршиоци се окупе и веселе уз пиће и јело, које је домаћица спремила, а машинџије су дариване плетивом или платном од лана.
Погача – хљеб су били светиња у кући. Велики је гријех био да се мрвице погаче бацају или газе.
Fotografije аrhiva .
Tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA
Tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA
Нема коментара:
Постави коментар