''Цијели свијет прођох, али нигдје не нађох свој народ, своје људе и свој род. Све поштујем, али свој је свој...! Љубим земљу ову ! Мој покојни отац Анто је био најбогатији човјек на свијету. Није имао материјално много, али је волио људе, имао је душу. То је највеће богатство, можеш имати све, али ако душу немаш, ако те нико не поштује и не воли, онда од тога нема ништа .''
Овако, увијек започиње своју причу Риста Ђекић удата Круљевић, која је дошла, из далеке Калифорније, на освећење храма Успења пресвете Богородице у Дервенти.
И кад се спремала да пође у Дервенту, Риста је изненада завршила у болници.
- У болници ми је долазила родбина, пријатељи и питали су ме шта би још жељела, рекла сам им да би жељела да присуствујем освећењу храма Божијег у Дервенти, па нека одмах умрем, казује Риста и истиче, да је оздравила и дошла у Дервенту, и овај датум ће вјечно памтити.
Чврста воља и вјера у Бога помажу, каже Риста !
Дошла је Риста, цјеливала и носила часни крст око великог храма Успења пресвете Богородице, радосна и срећна, одмах ујутру вратила се у Америку.
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Знају то печалбари, исељеници и политички емигранти веома добро: Вриједи живјети и осјетити се човјеком па макар и за дјелић секунде...
ОдговориИзбриши