Илиндански пјеснички сусрети
''Прљача 2010''
Године су мимоишле,
једне прошле,друге дошле,
али ти си увијек иста
величанствена и чиста,
Требишњице, ријеко живота,
тебе краси изворна љепота !
Мом си граду срце дала,
генерацијама вјерна била,
душа твоја слика моја,
сваком драга, свима мила.
Твоје хладне воде,
на част су теби роде,
и што даље тако,
стрме стране оштро сијеку.
Врбе што те милују,
јабланови што се у висину вију,
багремови што поред тебе снију,
сви уз тебе непрестано бдију.
Требишњице, птицо ластавицо,
што се гнијездиш у срцима нашим,
ти животна клицо,
у пољима класним.
Ловоре цвијетни,
баштоване врлетни,
оличиње мога града,
и некад и сада.
Требињем си овјенчана,
мостовима окруњена,
легендама опјевана,
очима си недостижна,
пјесницима вјечна тема
требишњицо, без те'' ни нас нема!
Ти си тајни право вело,
ти бисеру, умјетничко дјело.
Вода што жубори у њедрима твојим,
сазвучје је природе у мислима мојим.
Подно Леотара течеш сада,
ка Јадрану хиташ млада,
и зовеш нас у даљине,
кроз њиве и долине.
Тамо гдје су рујне зоре,
тамо гдје је сиње море,
гдје орлови слећу с горе,
гдје се приче вјечно поје,
тамо свијетле твоје боје,
дјечије, наше и надасве твоје.
Воде твоје ране лијече,
и што дуже, даље тече,
судбина ми једном рече:
''погледај то златно вече.''
И шапни јој ово:
''Пред тобом и сјена и тмина
и моле и клече ! ''
Требишњице, уми моје лице,
ти си једна, али вриједна,
дај нам твојих чари скице,
вода сита, славе жедна,
свима хладна, али медена !
© by Savko PEĆIĆ PESA
Нема коментара:
Постави коментар