МИЛОРАД МИШО ЂУРЂЕВИЋ

НА ОБАЛИ НЕКАД НАШЕ Р'ЈЕКЕ

Мој драгане моја срећо мила

Дирајул' те ове моје сузе

И синоћ сам да ћеш доћи снила

Која р'јека од мене те узе

На извору и јутрос сам била

У Молитви тебе препознала

Као птица поткресаних крила

Сва у жељу да ми дођеш стала

На обали некад наше р'јеке

Збориле ми лелујаве траве

Кад се мисли претворе у јеке

Тада Љубав буди се из јаве

На утоку све сам птице срела

Осим једне негдје одлутале

А њу баш сам душом пожељела

Гдје си мили сестре нису знале

Ноћца пуста к'о дуге године

Сан ми дон'јет у надању неће

И сутра ћу ја извор Укрине

Питат' куд се моје мило креће

Чекаћу те на извору р'јеке

Животни си дио мога лета

Као срна у дрхтају чеке

Да се родим кад Укрина цвјета

Мој драгане срећо моја мила

У кол'јевци желим наше птиче

Да Рођење дари лету крила

Као Роду кад из Года ниче

Као Роду у коме постојим

Да нас буди јутарње надање

А у жељи коју тобом бојим

Да Год нам је Укринско цвјетање

1. награда
Милорад Мишо Ђурђевић
књижевник Дервента

Fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA