ЧУВАР НАРДОНОГ БЛАГА

Цвита Зечевић чувар народне ношње

Данас ретко ко плете, везе или тка народну ношњу. Седамдестогодишња Цвита Зечевић из Сијековца код Брода, још увек сама израђује стару народну ношњу. То све оставља је својим наследницима. Понешто поклони пријатељима, а ређе продаје.

На тај начин носи своје успомене из родног краја и нежно их чува од незаборава. Њена кућа је права ризниница народних умотворина, разне мушке и женске ношње, торбица и украсних предмета, које су жене и мушкарци некад поседовали и носили.

-Рођена сам у селу Чуклић општина Шипово, а у двадестеседмој години се удала у село Љуша код Вакуфа. Моја жеља је била да идем у манастир, јер је старија сестра постала монахиња и сад је у манастиру код Вршца. Моји су Кодићи, а Раде Кодић је епископ Западно амерички Митрофан, каже Цвита.

Рат је Цвиту са два сина и две кћери  натерао да побегне из родног краја и стално се настани у Сијековац код Брода, а прво су били једно време избегли у Сребреницу.

-Као успомену на тај трагични дан кад смо требали да кренемо и напустимо родно огњиште, понела сам торбицу и једну крушку. Крушка се сасушила и сада је у торбици, прича Цвита и истиче да је сав свој живот, од друге године и трагедију опевала у песми, коју чува једној већој свесци, а зна сву напамет, само јој треба рећи одакле да почне  рецитовати.

Да би очувала успомену на свој крај, Цвита плете, везе и тка народне везове, ношњу, мајице, џемпере. Израђује јелеке, бошче, черину, торбице, тканице, прегаче. Поред свега, Цвита израђује украсне торбице од бундавиних семенки и то је за све који је посете веома интресантно.

-Прво, семенке морају бити потпуно сухе и исте величине, боје и од исте врсте бундаве. Све семенке се пажљиво прободу иглом и увезују концем. Украсне ресе на торбици  се праве од семнки краставца или лубенице и то се све лакира, каже Цвита. Истиче да људи воле све што је ручно направљено , јер их потсећа на старине.

Младе генерације не знају да израђују народну ношњу. Није то лако, јер за ткање тканице требају три жене да раде. Ипак Цвита жели да пренесе своје умеће, које од малена научила, на своје кћери и снахе.

-Волим ову ношњу и облачила сам је неколико пута. Покушала сам нешто и да радим, али тешко иде. Имам доста ношње коју ми је израдила и поклонила. Чувам за своју деце да би видела каква је некад била ношња . Не би никако то продала, каже снаха Сузана.

Цвита је научила да израђује народну ношњу од малена. Воли да ради ''Јањску ношњу'' из околине Шипова из њезиног Чуклића, јер се ношња из Вакуфа разликује од ''Јањске ношње''.

-Тако је то било  није показивано, гледаш и научиш. После што год видиш сам направиш, тако сам научила, вели Цвита.

Кућа код Цвите Зечевић је права мала ризница народне ношње, разних торбица, приглавака, чарапа, јелека, черина, бошчи, торбица, тканица, прегача и украса, које је она сама израдила и чува, као успомену на свој родни крај Чуклић код Шипова и Љушу код Вакуфа, где је била удата и где је проживела најлепше дане свог живота.

Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA