ИГРА ПРСТЕНА
На подручју Дервенте још се задржала стара игра прстена
У зимске дане у селима оживи прастара игра прстена. Многи желе да се не заборави оно што су прадедови оставили као наслеђе.
U сеоским домаћинствима дервентског краја популарна je стара игра прстена. У Великој Сочаници код Дервенте често организују игру прстена и позивају госте из других села.
-Игра прстена, или како се још назива ова игра ''коња'', поклапе, капа, скривање новчића испод чарапа и слично је прастара игра, коју су играли наши давни преци. Ова игра је веома раширена на простору планине Озрен, Вучијак, Крњин , Љубић и Мотајица, као и уз реку Саву, односно у Посавини, рекао је Жељко Ђукић из Велике Сочанице.
Игра прстена се одвија углавном у зимском периоду кад су дуге ноћи. Некад се играло по прелима, обично по двије екипе због малог простора у кућама.
- На земљи у кући се простре слама уз огњиште, јер није било подова и прекрије поњавом. Около би седали играчи с једне и друге стране, а иза њих посматрачи. У ово време је помало све то модернизовано и игра се у већим просторијама са више екипа из више села, али правила игре никад нису промењена. Игра се онако , како је играно прије неколико стотина година, казује Драго Ковачевић из Детлака код Дервенте.
-Игра прстена, понекад траје читаву ноћ, и не заврши се до јутра, па се настави друге ноћи. Сад се игра из забаве и да се обичај, традиција и прело не заборави, а наши прадедови су играли у новац или у пар коња, волова и слично. Зато се , ваљда ова древна игра и назива, често, игра у ''коње'', каже Радован Ђукић из Велике Сочанице, који је организовао прело и игру прстена.
У Великој Сочаници много је правих заљубљеника у ову игру, па желе да организују и општинско првенство у игрању прстена.
-За почетак ове игре је потребно 12 сукнених приглавака или чарапа,а негде су уместо тога капе. Испод чарапа се крије прстен. Једна екипа крије,а она друга треба да пронађе где се налази прстен у прва два откривања и тад носи прстен па крије. Откривачи, опет добију шансу да прстен нађу у задње три чарапе. Ако прстен остане у задњој чарапи, опет губе, испричао је Радвона Ђукић о овој игри.
На прелу су једни играли, други су се забављали уз песму и шаргију, а уз то се обавезно припремило мезе и пића.
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Игра „прстена“ ми је добро позната из дјетињства. Практикована је и његована у Душанићима и Марићима, а највјероватније и у дугим појежанским породицама у дугим зимским ноћима. На забаве тзв „сједаљке или прела“ су одлазиле цијеле породице - и одрасли као и дјеца. Одрасли су пијуцкали ракију и играли у једној просторији, најчешће дневној соби јер посебну „гостинску или славску“ је ријетко ко имао, жене су „чаврљале“ или у некој од споредних просторија или су биле посматрачи и навијачи. У те ноћи дјеца су добијала посебне повластице,слушајући легенде, бајке и сеоске догодовштине, обилато су испијале домаће сокове. Игра „прстена“ је у мом засеоку играна са популарним „приглавцима“, а њих је било богами свакаквих боја и мустри - прави празник за очи.
ОдговориИзбриши