Док пламичак
У кућерку из пећи
Помало димом гасне
На периферији
Лисице трагове
За јутро замећу
Без плијена бјелином
Снијежном штекћу
У кокошињцу пијетао
Зору крилима разгрће
У висину кукуриче
Кокошкама се примиче
Увор му од хладноће
Ватром натекао
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Prave zimske slike! Lepo :)
ОдговориИзбришиправа сеоска идила...многи је откривају тек са годинама, када су већ нагрижени смогом и поодавно у канџама астме...
ОдговориИзбришиSlike i stihovi u apsolutnom saglasju! A Miro je u pravu, kad si mlad mame te svetla velegrada, a onda tamo negde kad srce uspori - sneg, tišine i dimnjaci kućica u osami zovu da im se vratimo...
ОдговориИзбришиTvoja zimska idila je divna.Prizivas Jesenjina!!!!!!
ОдговориИзбришиTvoji stihovi diraju,sjecaju,opominju.Vracaju nas na ognjista,u topla djetinjstva.
Lijep pozdrav romanticaru!
Neda