Човек тешко у данашње време може да доживи седамдесет година живота, а Миливоје и Даринка Тешендић из Горњег Детлака код Дервенте су зашли у 70 годину заједничког живота у браку. Док су се као двоје младих на сеоским игранкама кришом мерили испод ока и након тога, прије 70 година засновали брачну заједницу, Миливоје и Даринка Тешендић из Горњег Детлака нису ни слутили да ће њихова љубав и срећа тако дуго трајати. Из истог су села, а Даринка је из породице Чолића. Рођена је 1921. године, здравље је још релативно служи и са 89 година се прилично добро држи. Плаши се да не остане онемоћала без Миливоја. Чудно, али ова старица још увек се служи рођеним зубима. Миливоју је 90 година, узима лекове, не пије алкохол као некад, а одбацио је цигарете, па га то одржава.
Према његовим речима пре није било лако. Земља се обрађивала воловском запрегом. Све се ручно на њиви радило, копало, жнело и брало жито. Тешко је било зарадити динар. Зато је морао да нешта ради друго. Био је мајстор у селу, па је копао бунаре, прича Миливоје. Ископао их је више од 30 у многим местима. Миливоје је заволео Даринку, али родитељи нису дали да се уда у Тешендиће. На Даринкино ''да'' Миливоје није дуго чекао, јер се она у њега заљубила на први поглед и друге момеке је одбијала, а тада их је вели, било много више него девојака, па је могла да бира.
А сватови, било је то давно, 1940. године, па се свих појединости не сећају, али оно највжније памте и не могу заборавити.
- Сакупио сам више од 40 сватова и једна коњска кола. Кренули смо у Чолиће ноћу. Ваљало је девојку украсти. Са Даринком сам се договорио где ће изаћи и тако сам је довео кући. Била је то крађа девојке, јер се њени родитељи никако нису слагали с нашим браком, прича Миливоје. Према његовим речима, после свадбе, требало је помирење с пријатељима, па су у Чолиће отишла тројица виђенијих комшија и однијели поштење. Прву вече поштење није примљено, али други пут је дошло до измирења. Даринка је била из имућније породице, па је имала много симпатија, који су нудили да се њима уда. Родитељи су бранили да се виђа са Миливојем, јер је био из сиромашне породице. Тешко је било заљубљеном срцу, кад ти не дају да ашикујеш са оним кога волиш, вели Даринка. Даринка признаје да је много волела Миливоја и одмах се одлучила удати за њега. Ту је није ништа могло спречити. Миливоје је био згодан, леп момак, многе му девојке нису одолеле.
Према речима Даринке и Миливоје је њу симпатисао. Није се одвајао од ње, па је био досадан као ''осен''. Где год би пошла, он би за њом. У браку су стекли двоје деце и већ одавно имају унуке и праунуке. Кћи Славка живи у Пули, а син Здравко је у Београду. Зимски су дани па је здравље теже одржати. Даринка је била слаба скоро три мјесеца. Дошла је кћерка из Пуле да помогне и син Здарвко из Београда је био, а кад прољеће гране Тешендићи ће прославити 70 година брака са родбином и комшијама. Веле да их комшије редовно посјећују и не заборављају.
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Ову твоју репортажу имам већ више од годину дана, али само као текст у нешто измијењеном облику. Чекао сам тај дан да је објавиш и у овом блогу, јер овакве приче су основа за разумијевање психологије обичног човјека и прошлости нашег села. Пријатељу не заборави, ја знам да се у твојој биљежници (архиви) крију многи „дивни бисери“, као нпр. репортажа о Давиду Давидовићу...ја чекам/ми чекамо на објављивање...
ОдговориИзбришиKako divna priča o ljubavi koja, i u ono vreme, kad su se brakovi dogovarali, skoro kao "posao" koji su sklapali roditelji mladih, ipak - pobeđuje. I traje sedam decenija! Pozdrav!
ОдговориИзбришиPenta je samo jedna ...ljubav u vecini slucajeva pobjedjuje ......
ОдговориИзбришиPozdrav jako zanimljive price i sve pohvale za naseg Pesu ljubitelja za ovakve stvari ...pozdrav
Tanja T.