AMВОН ИЗ ПОЈЕЗНЕ

Из прошлости дервентског краја

АМВОН ИЗ ПОЈЕЗНЕ

Претпоставља се да је амвон, односно мјесто са којег свештеник говори, направљен и прије доласка Турака на ово подручје

Сваки, па и најмањи писани траг или археолошки налаз о нашим насељима значајан је за одређивање старости првих становника на неком подручју. За село Појезну код Дервенте могло би се рећи да је једно од најстаријих организованих сеоских насеља на подручју Дервенте из доба 14. и 15. вијека. Ово село, које сада има око 400 кућа, смјештено је на благој сјеверној висоравни на обронцима планине Крњин, у троуглу ријеке Укрине и њене притоке Илове.

Првобитни назив овога подручја био је Чеслица, и оно је сигурно обухватало већу површину од садашњег села Појезна. О томе говори назив једног потока између села Церани и Дријен, који се назива Појезница. У насељу под именом Чеслица су биле три муслиманске и 31 хришћанска кућа, са 70 пореских мушких глава. У попису 1600. године већ се помиње име Појезна, а не Чеслица, а број хришћанских кућа ће бити двоструко већи.

Проф. Др Миленко С. Филиповић је записао 1937. године: „У Појезни на старом православном гробљу, говори се да је била црква и да су је запалили сејмени.“ Он даље наводи да је у Појезни била и „чадор“, покретна шатор-црква. Платно од тога чадора се дуго чувало.

„И сада стоји црква која се подигла место чадора. Црква је малена. Сем што је апсида изведена полукружно, основа је правоугаона. Кажу да је место трпезе била у олтару нека плоча са натписом, која је однета у Прњавор. У цркви је један дискос од олова. Познати сакупљач старина из Сарајева А. Пољанић однио је неку рукописну књигу из Појезне (Oktoix).“

Од старе цркве у Појезни, која је порушена 1968. године, очуван је једино амвон - мјесто са којег свештеник говори. Амвон је округлог облика и исклесан је од кречњака, а ово подручје обилује таквим каменом. На амвону су видљиви уклесани писани знакови, али се не могу прочитати због тога што су слова и бројеви избрисани, вјероватно од употребе, односно ходања по њему. На амвону је, међутим, веома добро уочљив исклесани рељеф који подсјећа на сунце са осам зрака или листова у облику латице цвијета који су омеђени кругом.

- По мом мишљењу, овај амвон је веома стар, чак се може везати и за вријеме или прије доласка Турака. Прављен је тако да се може преносити с једног мјеста на друго. Нека слова су, вјероватно, уклесана касније. Зна се да је прије цркве Светог пророка Илије, која је направљена 1893. године, у Појезни била црква светога Николе – каже протојереј појежњански Јово Марковић.

Рељеф на амвону је веома лијепо урађен и састоји се од осам латица цвијета или зрака сунца. Нико до сада није посебно проучавао значење овога рељефа. По једној верзији, овим латицама су тачно нацртане стране свијета јер се амвон , који се, претпоставља се, селио са мјеста на мјесто, морао поставити тачно на правац исток-запад. Овај амвон данас се чува у новој цркви Светог цара Лазара у Појезни и више се не употребљава. У цркви је направљен нови, мермерни.

Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA