недеља, 7. јун 2009.

ЛОВАЧКО ЉУДОВАЊЕ - НЕКАД

Ловачко друговање и људовање, прије више од 50 година

Једна пожутјела ловачка фотографија, сасвим случајно је пронађена у кући покојног Милутина Илића из Горњих Церана, који је био ловац на кога су се угледали сви ловци. Кад дођу код њега, осиједали су, након уморних тумарања по њивама и шумама у потрази за дивљачи. Тад би чашица домаће шљиве окрепљивала душу, а домаћица би имала времена да припреми богату мезу, па се друговање и људовање настављало до ситних ноћних часова.

Интресантно је, да су ловци из тог времена због односа, дисциплине и понашања били веома цијењени и поштовани људи као неки чиновници, а они су држали до себе, јер свако лице није могло бити ловац и то се гледало, а нарочито ко и какав углед има у селу.

Ова стара фотографија је једна од ријетко сачуваних из Ловачке секције Осиње којој су припадала села: Црнча, Доња и Горња Осиња, Доњи и Горњи Церани и Појезна. Секција није бројала много ловаца, што је на слици, то је било све. Група је била одабрана од веома познатих, поштованих и угледних људи у селима, а посебно оних који су били склони дружењу и забави и добром понашању на сваком мјесту. На слицу су ловци, негдје из педесетих година.

На фотографији стоје с лијева: Ђорђо Станић звани ''Дворанчић'' из Појезне, Савко Бећаревић Доњи Церани, Петар Лукић звани ''Зец'' Горњи Церани, чуче: Бранко Новић звани ''Мајор'', Обрад-милиционар из Дервенте (непознато презиме), Љубо Планинчевић звани ''Шибо'' из Појезне, Милутин Илић из Горњих Церана, Милан Пећић, звани ''Клопо'' из Појезне,(''Једноцијевац'', јер је увијек имао једноцијевку пушку) и Нинко Бећаревић Доњи Церани.

Нико са ове фотографије није више међу живима, а Петар Лукић је умро последњи међу њима у 97. години живота прошле године.

Tekst i fotografija: © by Savko PEĆIĆ PESA

5 коментара:

  1. Позната ловачка лица су овим твојим прилогом поново оживјела а са њима и ловачка прича, понекад изузетно невјероватна и пустоловна, али увијек „шеретска“ и блиска.
    ...А знали су да лове не само по шумама и њивама. За њих је ловна сезона увијек била отворена. Када нису јурили јазавца, лисицу или зеца, уловили су по коју сеоску „снашу“, тако да су - лака им била црна земља - често и сами били у бијегу и ловљени...

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман7. јун 2009. 14:35

    Maminog ujaka Ninka sam jedino i prepoznao,a za Savka sam bio siguran da je samo Bećarević.Zeca sam se prisjetio kad sam pročitao ime a nisam siguran jesu li Planinčevića zvali "planinac".
    Istina je da su navraćali po kućama da se odmore,ali kao dijete ih nisam volio jer kad su oni bili u šumi nama djeci su branili da idemo u taj dan a uglavnom nedjeljom bi se nas najviše skupilo i bilo raspoloženo za igru.A drugi razlog zašto ih nisam volio ubijali su i naše pse koji bi se našli u šumi ili na njivi a uglavnom ih nismo vezali

    Pozdrav
    Pero

    ОдговориИзбриши
  3. Пријатељу Миро, има тога, осим што су били добри ловци већина из ове скупине су били сеоски бећари. Петар Лукић је знао добро да свира виолину и шаргију, а удовица и снаша је такође било.

    ОдговориИзбриши
  4. Пријатељу Перо, тачно је то да су се дјеца плашила ловаца, јер су ловци таманили псе и мачке луталице, а то су били дјечији љубимци.Љубо Планинчевић се звао ''Шибо'', а Планинчевић Урош се зове ''Планинац''. Он је и сад жив, али не лови више, јер је стар.Он није у овој скупини ловаца. Ја сам све ове људе познавао добро. Твоји рођаци Бећаревићи Нинко и Савко су били изузетно добри људи и домаћини.

    ОдговориИзбриши
  5. Zaista predivan post.
    Ja sam odrasla u Lovackoj porodici,moj tata,deda,pradeda....svi su bili lovci,a nadam se da ce ako bog da i moji sinovi.
    Lovac je nekad bilo vrlo tesko postati,ici u lov -privilegija!
    Danas bas i nije tako...
    Inace i rodjena sestra mi je lovac,sada redje ide u lov,ali zbog nedostatka vremena nekada smo prinudjeni da se odreknemo necega sto volimo.
    Inace svidja mi se kako ste napisali "dobar covek i domacin",ja sam takodje sa sela i znam sta znaci biti dobar Domacin,i to ce uskoro verujte postati retkost.

    ОдговориИзбриши