МИЛОРАД МИШО ЂУРЂЕВИЋ

СУЂЕНО ЈЕ ЖЕЉИ
ДА УМРЕ У БОЛУ


суђено је да умреш у болу
оном слатком који срећу пише
а истину срешћеш своју голу
кад на небу душа ти задише

и ране ћеш мој премили брате
видат своје због цурских јелека
кад осјетиш и кад други схвате
да је срећа нам' тако далека

а већ сада ти за смрт и живиш
вихори су знани и олује
као и ја и ти им се дивиш
све док бедро неко друго снује

зато јутро нек нам ново буде
у буђењу нек се вјера рађа
да на небу мисли не излуде
кад поведе и нас Бож'ја лађа

Милорад МишоЂ у р ђ е в и ћ

Свој стоти, јубиларни пост посвећујем пријатељу по перу књижевнику Милораду Миши Ђурђевићу из Дервенте.

Foto: © by Savko PEĆIĆ PESA