Ova kuća se nalazi u selu Pojezna kod Dervente i prema pričama porodice starija je od 120 godina. Prvobitno je bila brvnara i pokrivena drvenim daščicama. Negdje pred Drugi svjetski rat prezidana je ciglom i stavljen je na nju sitni crijep. U njoj je nekada živjelo više od 20 duša - čeljadi. Autor ovog posta je rođen u ovoj kući kao deseto dijete od oca Dušana i majke Radojke. Kuća je i sada za upotrebu, održava se i čuva. Njeno rušenje nije dolazilo nikada u pitanje. Pored nje je napravljena nova moderna kuća i održava osrednje seosko imanje.
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Živ ti meni bio do vijeka,ali ova kuća je nadživjeti tek novorođene.U besprijekornom je stanju.Zdravi posjeci,dirjeci,cigle i sve ostalo.Kažeš,20-toro je živjelo ovde?
ОдговориИзбриши"Gdje čeljad nijesu bijesna ni kuća nije tijesna"
Da bi bio siguran,je li ovo vaša kuća ili si samo rođen u njoj?
Pozdrav i sa ovoga mjesta
Pero
Tu sam samo rođen Pero i još od osmogodišnje škole sam u Derventi. Završio Gimnaziju, a studirao tehničke nauke u Zagrebu.Imam kuću u Derventi,poviš bolnice.U selu živi brat Stojan.Jadn brat Jova je u Ledincima kod Novog Sada, drugi Bogdan je u Čurugu, a treći Đorođo u Beogradu,a Vujadin, Žarko i ja smo u Derventi.
ОдговориИзбришиПредивно! Стварно предивно...
ОдговориИзбришиНекада су куће грађене мале (сходно могућностима...тек толике да се у њу смјести „чељад“). Живјело се у великим заједницама а дијелио се мали простор. Спавало се наслагано ко сардине на мадрацима пуњеним сламом („сламарице“) и јастуцима пуњеним кукурузном перушином, а они нешто имућнији употријебише перје... Живјело се скромно али организовано, свако је знао дату му дужност (од најстаријег - главе породице - до оног најмлађег). Не желим да предимензионирам и кажем да је баш увијек све било хармонично, „чарке“ су избијале почесто али су и „глађене“ брзо... Можда би смо и данас могли понешто да научимо из тог старог времена...
Ja se zovem Zeljko Zivkovic.Sin sam Stanojkin i Perin.Kuca moje kume Radojke mije poznata.Tusam nekada dolazio sa mojom bakom Bosiljkom i djedom Boskom za svetog Djurdja.Mene je krstio vas brat Djordjo.Ja sada zivim i radim u Austriji.Kuma nisam vidio preko trideset godina.Jaga vise nebih mogao ni prepoznati.Pozdravite ga od mene i recite mu dabih zelio da nas jednom posjeti kada dodje u Pojeznu.Pozdrav iz Austrije.
ОдговориИзбришиJa tebe se ne sjećam samo kad si se rodio znam za to, jer znam da je Djole dolazio, čini mi se na krštenje.Ni Peru nisam vidio dugo vremena, jedno vrijeme sam vidjao stričeve.Staru vašu kuću znam dobro, jer sam kao dijete dolazio da hvatamm golubove, pa sam volio doći. Baka Bosiljka je bila veoma dobra prema djeci. Imali ste i konje, pa je sve to za djecu bilo interesantno. Plašio sam se kroz vašu šumu kretati,bila je tada velika, jer su pričali da ima vukova,a mi djeca smo se i po danu bojali.Nadam se da ćeš biti stalni posjetioc ovog bloga.
ОдговориИзбришиТвом изузетно лијепом блогу додијелио сам једно лијепо блогерско признање: Kreativ Blogger Award, које носе само изузетно занимљиви (пуни идеја) и креативни блогови... можеш да посјетиш моју страницу, да би се и лично увјерио...
ОдговориИзбришиЧеститам!
Hvala prijatelju Miro !
ОдговориИзбришиМени не требаш да се захваљујеш, то је дјело твог личног ангажовања - у веома кратко вријеме твој блог се афирмисао и добија своје "присталице", ја сам само један од њих...
ОдговориИзбришиМирослав
Vrlo interesantne slike kume.Jeste dasam bio za prosli vikend u nasem zavicaju,ali slike pobudjuju svejedno ceznju za sto skorijim dolaskom.Pozdrav vama i svim posjetiocima ovog predivnog bloga od Zeljka iz Austrije.
ОдговориИзбришиhvala savko sto promovises nase selo dali bi mogla da se uradi jedna reportaza o pojezni sa svim njenim lepotama zasigurno ima sta da se pokeze i obajavi na internetu
ОдговориИзбриши