Ово је тор за стоку са кућицом, којег се многи сјећају из свог дјетињства. Сада их нема много ни по селима. Свиње и остала стока се одгаја и храни у модерно опремљеним свињцима или стајама.
Моји стихови из збирке пјесама ''Са сузама жита остају'' потсјећају на живот са села.
МОЈА ДЈЕТИЊСТВА
.....Јулска врућина пшеницу убрала
Грлица голуба стрњем прати
Скакавци скачу у ватру
А жаба крекеће испод врбе
На грабу жуна мрава залијепила
У тиквама јазавац дан дочекао
Крава за конопац траву испасла
А чобан испод храста заспао
Сељаку њива зањивила
С погачом домаћица ручак спремила
Цура чарапе шарене исплела
А момак овна за рогове вуче
Липе се мирисом разлиле долином
Зова цвијећем се просула у бјелину
Јабука росом плод напојила
А на трешњама брљци чаврљају
Косац освануо у палочку
Пчела завршила на тиквишту
Лубеница препукла од сласти
А колијевка њише испод лозе
Tekst i fotografija: © by Savko PEĆIĆ PESA
...прочитавши овај одломак (из очигледно много дуже пјесме) само сам уздахнуо, али на жалост заборављајући при том, гдје сам и гдје живим: скоро да се не угуших са овим западним индустријским смогом...
ОдговориИзбришиDa Miro, pjesma je mnogo duža,a ovo je kraj sa četiri strofe. Pa mogu ti reći, kad se vratim i čitam ovu pjesmu i mene prožimaju trnci s uzdahom o prošlosti, koje više nema, niti će je biti. Sad je sve mašinski, nema žetelaca, nema izvođenja stoke na ispašu i mnogo čega još.... Nekada je to nama bilo teško, kao djeci, a sad se sa sjetom sjećamo tih vremena.
ОдговориИзбришиLepe su tvoje slike iz detinjstva, Pesa! Pesma budi nežna osećanja o divnom dobu keje se ne može vratiti. Ali je tu: u našim sećanjima i pesmama. Pozdrav!
ОдговориИзбришиHvala Mrvice !
ОдговориИзбриши