Моји стихови из збирке пјесама ''Са сузама жита остају'' потсјећају на живот са села.
МОЈА ДЈЕТИЊСТВА
.....Јулска врућина пшеницу убрала
Грлица голуба стрњем прати
Скакавци скачу у ватру
А жаба крекеће испод врбе
На грабу жуна мрава залијепила
У тиквама јазавац дан дочекао
Крава за конопац траву испасла
А чобан испод храста заспао
Сељаку њива зањивила
С погачом домаћица ручак спремила
Цура чарапе шарене исплела
А момак овна за рогове вуче
Липе се мирисом разлиле долином
Зова цвијећем се просула у бјелину
Јабука росом плод напојила
А на трешњама брљци чаврљају
Косац освануо у палочку
Пчела завршила на тиквишту
Лубеница препукла од сласти
А колијевка њише испод лозе
Tekst i fotografija: © by Savko PEĆIĆ PESA
...прочитавши овај одломак (из очигледно много дуже пјесме) само сам уздахнуо, али на жалост заборављајући при том, гдје сам и гдје живим: скоро да се не угуших са овим западним индустријским смогом...
ОдговориИзбришиDa Miro, pjesma je mnogo duža,a ovo je kraj sa četiri strofe. Pa mogu ti reći, kad se vratim i čitam ovu pjesmu i mene prožimaju trnci s uzdahom o prošlosti, koje više nema, niti će je biti. Sad je sve mašinski, nema žetelaca, nema izvođenja stoke na ispašu i mnogo čega još.... Nekada je to nama bilo teško, kao djeci, a sad se sa sjetom sjećamo tih vremena.
ОдговориИзбришиLepe su tvoje slike iz detinjstva, Pesa! Pesma budi nežna osećanja o divnom dobu keje se ne može vratiti. Ali je tu: u našim sećanjima i pesmama. Pozdrav!
ОдговориИзбришиHvala Mrvice !
ОдговориИзбриши