СТАРИ ПРЕДМЕТИ

ДРВЕНИ КАЛУПИ ЗА ХЉЕБ 

Оваквих печата, калупа од дрвета је имала , скоро свака кућа у селу. Вјешто су и ручно израђени дрвеним калупи који су служили за усијецање у тијесто , то јест обликовање разних облика колача. Били су то облици срца, круга, цвијета, крушке, пилета и друго. Ови колачи су су се називали кексови , а били су израђени и закувани од брашна, млијека, јаја и мало шећера, јер шећера није било у изобиљу. То су били основни колачи на славама, поред уштипака, пите гужваре и цицваре.
Други калупи су ,односно печати су служили за стрављање натписа на крсни колач, хљеб.

-Ово су слова за славски колач . То је мали дрвени печат на коме пише
ИС ХС НИ КА што значи Исус Христос побеђује! Ово се слово користи и дан данас за свакодневну употребу а старост је печата више од 120 година, каже Дражен Пећић који је направио ове фотографије у Појезни.

Сад ове предмете, печате или калупе ријетко која кућа има у селу Појезна. Дошла је нова техника, па су модерније разне шрице, метални калупи и слично,а и врста колача није иста, као некад. Енигму је разјаснио млади студент Богословије из Појезне и објаснио чему ови печати од дрвета служе, па се може претпоставити да се они сада налазе у власништву цркве у Појезни, односно надлежног свештеника Јове Марковића, односно да су се налазили код некадашњег црквењака Славка Радића.

-Ово је јединстевен предмет, који ријетко која породица посједује. Он није намјењен као калуп за крсни колач, већ као калуп који се утискује на нафере које се праве само за употребу у цркви. Ни једна недељна или празнична Литургија не миже да се служи у цркви ако нема нафору са утиснутим овим словом. Основна намјена је за прављење нафора, али се може користити и за крсни колач (овде прије свега мислим на овај велики круг, на коме сваки детаљ има своје значење). Мали круг са иницикалима ИС ХС НИ КА се користи само за крсне колаче. Ово је и показатељ да породица која посједује ово слово била дубоко везана за цркву и прије свега да су из те породице некада у давнини били црквењаци и жене (обично старије баке) које су спремале нафору за сваку недељну и празничну молитву, каже  Богослов Немања Марковић из Појезне.  
Добро је да је овакав облик израђених печата или калупа очуван, који свједочи о нашој богатој духовној и култрној прошлости Појежана.

Савко Пећић Песа