ИН МИРОВО СЈЕЋАЊЕ
У блату Појежанском
на путу за Дањишта
стопала свијетле жутом бојом
као да је нешта увело и нестало
У канџама јастријеб носи пиле
које тужно пијуче изнад Уставе
граја се чује од кућа Душанића
до Просијека све је узнемирено
Однесе и не врати
се више
нестаде граје и повика
над Савуриштем мук настао
стопала као да вену и казују
Нестао је свједок времена
постојаност у души камена
брада задрхтала и узнемирена
руком болесном у вјечност
је себе записала
Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар