РЕШЕТО ЗА
РЕЂЕЊЕ ЖИТА
Пшеница,
раж, јечам, зоб није се обрађивала , то јест обављала вршидба на исти начин као
у данашње вријеме. Пшеницу је прво требало пожњети на њиви ручно српом, па повезати у снопове са
ужадима која су се правила од струкова пшенице. Касније ће се пшеница косити
косом, што је олакшало рад, јер за жетву српом требало је много више жетелаца, а
за један да косом је могао један косац да уради више него десетак жетелаца.
Снопови су слагани у купе или крстине и тако једно вријеме стајали на стрњишту,
па тек онда одвожени на харман – арман који је био у домаћинском дворишту ближе
шталама. Арман је површина на земљишту обично десет са десет метара дужине и
ширине,а могао је да буде и већи. Са одређеног мјеста гдје домаћин одреди да ће
бити арман са површине се скине слој са травом, па остане само углачана земља.
Арман је служио послије за многе друге радове, као што је обијање граха,вршидбу
соје и смиљкете, као и друге послове, јер се на земљи лакше моглопо купити зрневље и није се губило у трави.
РЕШЕТО
Пшеница се обијала некада ручно, па гажена стоком,а онда је усавршено гефло,
којим је покретана машина с бубњем на коме су били гвоздени клинови и обијали
зрневље пшенице са класа . Што се брже бубањ окретао боље је обијао из класа
пшеницу. Ипак наовакав начин доста је пшенице остајало у слами. Гефло су
покретали коњи трчећи у круг. Затим ће машину покретати мотори. Најпознатији
мотор за те намјене је је био аран. Машина с бубњем је називана машина
''бљувара'', коју је окретао јак мотор на пренос кајишем, па се бубањ веома
брзо окретао и боље избијао зрна из класа. За овај посао вршидбе требало је
много радника. Мајстор , који је залагао снопове, затим додовач,његов помоћник
и неколико радника који су додавали снопове, сјекли ужад. Машина би брзо гутала
пшеницу и избацивала сламу, зрна и пљеву заједно. То би други радници вилама
претресали и издвајали сламу од зрна и пљеве. За тај посао је требало десетак
радника који су вилама истресали сламу, све до радника који су дјели – слагали у
стог сламу. Један радник уз стожину, који знао обликовати стог а два радника су
дизала рогуљама сламу. За вршидбу пшенице на овакав начин требало је тридесетак
радника, то јест вршилаца. Након што се пшеница издвоји са пљевом , онда се
реди на решету. Решето су окретала најмањер два радника и још два или три радника пунили су џакове пшеницом
и односили у амбар. Пљева се острањивала на страну. Некад се све користило,
слама, пљева и род пшенице. Пшеница за исхрану људи , живине и стоке, ако је било вишка,а пљева
за градњу ћерпића као везивно ткиво, док је слама стављана као простирка за
стоку и на тај начин правило стајско ђубриво.Појавом дреша решето неће више
бити потребно. Данас се комбајнима одмах одвоја пшеница у зрну на њиви,а због
других материјала градње и гнојења њива, пљева и слама нису више потребни.
Истресање вилама из сламе трине и пшенице. Прављење стогова сламе.
Решето које је сачувано у породици Недељка Чолића.
Машина бљувара, покреће је мотор звани ''аран''
Фотоси и текст: by Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар