субота, 11. новембар 2017.

вила са два вилењака

ВИЛЕЊАК

Трчим за собом
да стигнем дан
да улетим у ноћ
кроз огледало се зора смије
на драперији жуљевитих руку
стоје уморне сјене

У сну тражио сам мост
преко ријеке да пријеђем
виле ми на пут стале
на рамену вилењака заспале
са собом ме повеле

Дан нисам стигао
ноћ сам дочекао
преко моста сам прешао
виле нисам видео
очима не могу вјеровати
да сам вилењак био



Савко Пећић Песа

Нема коментара:

Постави коментар